Госпођа Даловеј — разлика између измена

мНема описа измене
=== '''Менталне болести''' ===
Септимус, ратни херој који пати од пострауматског стреса, представља критику усмерену на однос према менталним болестима и депресији.<ref> [http://arts.uottawa.ca/english/people/childs-donald-j Donald Childs], ENG3320: Modern British Literature, Winter 2008, University of Ottawa</ref> Вулф критикује медицински дискурс кроз Септимусов суноврат и самоубиство. Доктори га површно процењују, обраћају му се највише преко његове жене, и не схватају озбиљност његовог стањa.
 
=== Бисексуалност ===
Кларису Даловеј јако привлачи Сели Сетон у Бортону. Тридесетчетири године касније Клариса и даље мисли да је пољубац који се десио између њих две најсрећнији тренутак у њеном животу. Она осећа према Сели „ исто како и мушкарац осећа“ али она не препознаје та осећања као знаке бисексуалности.  
 
„Ах, то питање љубави (размишљала је одлажући капут), то заљубљивање у жене. Узмимо Сели Сетон; њену везу у младости са Сели Сетон: Није ли то била, на крају крајева, љубав?“ <ref>Вирџинија Вулф, Госпођа Даловеј. Београд: Рад, 1964, стр. 29.</ref>
 
Слично томе, Септимуса прогања слика његовог драгог пријателља Иванса, команданта, који се описује као особа која је уздржана у друштву жена. Наратор описује понашање Септимуса и Иванса када су заједно као „два пса који се играју на тепиху у облику срца“ , који су неодвојиви, „морали су да буду заједно, да деле све заједно, да се туку, да се свађају...“ Жан И. Кинард констатује да би се реч делити лако могла читати у Форстеровом маниру, можда као у Фостеровом „Морису“ који показује да се у том добу та реч користила за описивање хомосексуалног односа. Кенард примећује да је „све већа одвратност Септимуса према идеји о хетересексуалном односу“, да се суздржава од секса са Рецијом и да „осећа да му је чин спајања био одвратан пре краја“<ref>Kennard, Jean E. "Power and Sexual Ambiguity: The ''Dreadnought'' Hoax, ''The Voyage Out'', ''Mrs Dalloway'' and ''Orlando''". ''Journal of Modern Literature'', Vol. 20, No. 2 (Winter 1996), pp. 149–164.</ref>
 
=== Референце ===
79

измена