Госпођа Даловеј — разлика између измена

м
 
„Ах, то питање љубави (размишљала је одлажући капут), то заљубљивање у жене. Узмимо Сели Сетон; њену везу у младости са Сели Сетон: Није ли то била, на крају крајева, љубав?“ <ref>Вирџинија Вулф, Госпођа Даловеј. Београд: Рад, 1964, стр. 29.</ref>
 
Вулф описује везу између Сали и Кларисе као поклон :
 
„Осетила је да је добила поклон, завијен, и да јој је речено да га само чува, не да га гледа — један дијамант, нешто бескрајно драгоцено, завијено, што је, док су се шетале (горе- доле) почела да одвија, или је сам сјај стао да пробија, неко откровење, религиозно осећање! <ref> Вирџинија Вулф, Госпођа Даловеј. Београд: Рад, 1964, стр. 31.</ref>“
 
Слично томе, Септимуса прогања слика његовог драгог пријателља Иванса, команданта, који се описује као особа која је уздржана у друштву жена. Наратор описује понашање Септимуса и Иванса када су заједно као „два пса који се играју на тепиху у облику срца“ , који су неодвојиви, „морали су да буду заједно, да деле све заједно, да се туку, да се свађају...“ Жан И. Кинард констатује да би се реч делити лако могла читати у Форстеровом маниру, можда као у Фостеровом „Морису“ који показује да се у том добу та реч користила за описивање хомосексуалног односа. Кенард примећује да је „све већа одвратност Септимуса према идеји о хетересексуалном односу“, да се суздржава од секса са Рецијом и да „осећа да му је чин спајања био одвратан пре краја“<ref>Kennard, Jean E. "Power and Sexual Ambiguity: The ''Dreadnought'' Hoax, ''The Voyage Out'', ''Mrs Dalloway'' and ''Orlando''". ''Journal of Modern Literature'', Vol. 20, No. 2 (Winter 1996), pp. 149–164.</ref>
79

измена