Црногорски комити — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 5:
После потпуног повлачења српске војске према [[Медова|Медови]] (преко [[Скадар|Скадра]]), прикупљена црногорска војска у рејону [[Даниловград]]а и [[Подгорица|Подгорице]] није се могла повући истим правцем јер претходници нијесу осигурали одступницу, него су препустили положаје [[Аустроугарска|Аустроугарима]]. Понуђено примирје, непријатељ, није прихватио и дошло је до распуштања црногорске војске.
Ко је успио да избјегне интернацију склонио се у шуме. Повезавши се између себе, у љето [[1916]]. године, дошло је до организованог '''националослободилачког''' или '''комитског покрета'''. [[Комити]] су се организовали по територијалној припадности. Носиоци команде су биле [[четовођа|четовође]]. Имали су велику подршку код становништва које их је обавјештавало о кретању непријатеља, сакривало и хранило.
Долазак у комите двојице бивших министара, [[Радомир Вешовић|Радомира Вешовића]] и [[Милосав Раичевић|Милосава Раичевића]], био је веома значајан, што је резултовало приступањем многих првака покрету. Борбе са окупатором су интезивиране крајем [[1917]]. и почетком [[1918]]. године. Радомир Вешовић је покушао, одласком окупационог команданта Виктора Вебера, да преузме од Аустроугара мирно управљање над Аустријском Црном Гором колаборацијом, након чега зе прогнан из комитског покрета. И прије пада Црне Горе заговарајући споразумну предају, прешао је у асистенцију војски [[Централне силе|Централних сила]] у откривању и борби против црногорских комита. Без Вешовића и Раичевића, [[1. јануар]]а [[1918]]. године, покрет није уништен, него је чак добио на снази. Непријатељ је узнемираван не само на црногорској територији него и на подручју [[Санџак]]а, [[Дубровник]]а, [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Бока Которска|Боке которске]], док су у окупираној [[Стара Србија|Старој Србији]] дјеловали комити Косте Пећанца.
| |||