Ехнатон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м standardizacija |
м Избрисана реченица, не садржи изворе, но садржи нагађања да су Јевреји усвојили нову религију фараона Ехнатона. |
||
Ред 54:
Са успостављањем нове резиденције у Ахетатону и њених светилишта одвијало се и даље уобличавање нове религије и њеног култа. Атон није, као Ра или Амон, један од богова поред других богова или изнад других богова, већ је Атон један једини бог. Он није национални бог, него универзални бог којем су подједнако блиска сва бића. Знак бога Атона је био '''сунчев диск''' и Ехнатон Сунце није поштовао као божанство, него сунчеву топлоту као животодавну снагу која је била персонификација Атона.
Ехнатоново учење не садржи само битне саставне делове старозаветног јеврејског [[Монотеизам|монотеизма]], већ му у много томе и претходи. А универзалност бога Атона и љубав ка свим бићима је основа будућег хришћанства. Сачуване молитве и химне јасно показују Ехнатоново поимање о бићу јединог бога. Атон не зна за мржњу, љубомору и казну као и хришћански и јудејски бог. Он је господар мира, а не рата и лишен је свих људских страсти. Ехнатон га није замишљао у телесном облику, као старе богове, него у духовном, безличном виду. Отуда он забрањује свако ликовно приказивање бога Атона сем знака диска у чему претходи мојсијевском закону. Иако однос бога наликују хришћанству, његово поимање је ближе јеврејском
Визију нове религије, Ехнатон је, како је он то предочио, добио угледавши сунчев диск између две планине. Тада је осетио да га је Атон наводио да изврши све те реформе и да му се бог показао у свој својој величини – у виду моћне светлости.
| |||