|
„Осетила је да је добила поклон, завијен, и да јој је речено да га само чува, не да га гледа — један дијамант, нешто бескрајно драгоцено, завијено, што је, док су се шетале (горе- доле) почела да одвија, или је сам сјај стао да пробија, неко откровење, религиозно осећање! <ref> Вирџинија Вулф, Госпођа Даловеј. Београд: Рад, 1964, стр. 31.</ref>“
Слично томе, Септимуса прогања слика његовог драгог пријателља ИвансаЕванса, команданта, који се описује као особа која је уздржана у друштву жена. Наратор описује понашање Септимуса и ИвансаЕванса када су заједно као „два пса који се играју на тепиху у облику срца“ , који су неодвојиви, „морали су да буду заједно, да деле све заједно, да се туку, да се свађају...“ Жан И. Кинард констатује да би се реч делити лако могла читати у Форстеровом маниру, можда као у ФостеровомФорстеровом „Морису“ који показује да се у том добу та реч користила за описивање хомосексуалног односа. КенардКинард примећује да је „све већа одвратност Септимуса према идеји о хетересексуалном односу“, да се суздржава од секса са Рецијом и да „осећа да му је чин спајања био одвратан пре краја“<ref>Kennard, Jean E. "Power and Sexual Ambiguity: The ''Dreadnought'' Hoax, ''The Voyage Out'', ''Mrs Dalloway'' and ''Orlando''". ''Journal of Modern Literature'', Vol. 20, No. 2 (Winter 1996), pp. 149–164.</ref>
=== Референце ===
|
