Византија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Уклањање нереференцираног садржаја |
м →Име |
||
Ред 70:
== Име ==
Термин „Византијско царство“ је модеран назив и био би стран његовим савременицима. Домаћи, византијски, назив је био '''{{Polytonic|Ῥωμανία}}''' — ''Романија'' или '''{{Polytonic|Βασιλεία Ῥωμαίων}}''' — ''Василиа Ромеон'', што представља директан превод [[латински језик|латинског]] назива за Римско царство, '''-{Imperium Romanorum}-''', a сви постојећи извори говоре о тзв. Византинцима као
Сам назив први пут се користи [[1557]]. од стране немачког историчара [[Хероним Волф|Херонима Волфа]] у његовом делу „-{Corpus Historiae Bizantinae}-“. Потиче од старог грчког назива [[Византион]], грчке колоније на [[Босфор]]у, на чијем је месту касније подигнута престоница Источног царства, [[Константинопољ]]. Према предању, град су основали грчки колонисти, које је предводио [[Визант]] и по њену је и насеље добило име Византион. Због повољног географског положаја Византион је брзо постао важан приморски и трговачки град, али у античком периоду није имао неку значајнију улогу.
Сам термин је скован због конкуренције. [[Свето римско царство]] је у свом називу имало римско име, па су Волф и каснија некритичка историографија свесредно прихватиле неисторијско име из којег се не види да су "Византинци" себе звали
Затим су дошли [[Антички Рим|Римљани]], и римски цар [[Септимије Север]] (193—211) је дао да се прошири овај град. Године [[324]]. [[Константин Велики|Константин]] постаје једини владар Римског царства. У то време царство је захватила криза. [[Рим]], стара престоница и „глава васељене“, већ један век био је напуштен као резиденција римских царева. Константин је прво столовао у [[Тријер]]у или Треверорум у данашњој западној [[Немачка|Немачкој]], па затим у [[Медиоланум]]у, данашњем [[Милано|Милану]], у северној [[Италија|Италији]]. Ипак, Константин је увидео потребу једне сталне престонице за [[Римско царство]] из које би било могуће лакше надгледати угрожене границе на [[Дунав]]у и [[Еуфрат]]у.
| |||