Средња Европа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
исправљање вики веза и додовање садржаја
Ред 1:
{{Радови у току}}
{{Инфокутија регија
| име = Средња Европа
Линија 16 ⟶ 15:
Сви главни путеви који повезују западну и источну, северну и јужну Европу прелазе преко територије средње Европе. Ова регија обухвата девет земаља: [[Мађарска|Мађарску]], [[Чешка|Чешку]], [[Словачка|Словачку]], [[Румунија|Румунију]], [[Швајцарска|Швајцарску]], [[Аустрија|Аустрију]], [[Лихтенштајн]], [[Немачка|Немачку]] и [[Пољска|Пољску]].
 
Од ових девет земаља само четири излазе на море, тако да у овој европској [[Регија|регији]] преовлађују континенталне земље. С обзиром да средњоевропске земље немају [[море]] које би их повезивало, ту улогу имају реке [[Рајна]] и [[Дунав]].
 
== Подела ==
Линија 38 ⟶ 37:
 
== Физичкогеографске одлике ==
Регион је географски положен у центру Европе између [[Северно море|Северног]], [[Балтичко море|Балтичког]] и [[Јадранско море|Јадранског]] мора. Због положаја у центру Европе важна је за [[саобраћај]] ту су се због тога често водили [[Рат|ратовират]]ови.
 
На [[Север|северусевер]]у проходност омогућује низак [[рељеф]], испресецан пловним каналима, [[Река|рекамарека]]ма и густином саобраћајне мреже. У средишњем делу то су долине река а у планинском простору то су тунели и [[превој]]и. Земље с излазом на море су: [[Њемачка|Немачка]] ([[Балтичко море|Балтичко]] и [[Северно море|Северно]]), [[Пољска]] ([[Балтичко море|Балтичко]]), [[Словенија]] и [[Хрватска]] ([[Јадранско море|Јадранско]]).
 
=== Рељеф ===
[[Рељеф]] средње Европе је јако различит. На [[Југ|југујуг]]у регије налазе се [[Алпи]], после њих се настављају [[Татре]] и [[Карпати]].
 
Унутар зоне набирања [[Веначне планине|веначних планина]] спуштене су две низије:
* [[Панонска низија|Панонска]] (између [[Алпи|Алпа]], [[Карпати|Карпата]] и [[Динарске планине|Динарида]]) и
 
Унутар зоне набирања [[Веначне планине|веначних планина]] спуштененалазе сусе две низије:
* [[Панонска низија|Панонска]] (на југу регије између [[Алпи|Алпа]], [[Карпати|Карпата]] и [[Динарске планине|ДинаридаДинарских планина]]) и
* [[Влашка низија|Влашка]] (између Карпата и [[Стара планина|Старе планине]]).
Средишњи и северни део [[Регија|регије]] је део старог европског копна. На северу јерегије, у дужини од 600 -{km}- пружа се [[Средњоевропска низија]] или другачије Прибалтичка низија, која захвата северне делове [[Њемачка|Немачке]] и [[Пољска|Пољске]], па је и названа Немачко-пољска низија.
 
У средишту регије а на југу старог европског копна су [[громадне планине]] без одређеног правца пружања.
Линија 56 ⟶ 54:
У Средњој Европи преовладава [[умереноконтинентална клима]] која се понекад назива и ''средњоевропска'', различити делови регије имају различите варијације континенталне климе.
 
[[Прибалтичка низија|Средњоевропска низија]] је под утицајем сувог хладног [[Ваздух|ваздухаваздух]]а са [[Север|северасевер]]а, али и топлијег, влажнијег ваздуха са [[Атлантски океан|Атлантског океана]]. Тако западни делови регије имају умерено-континенталну климу са већом количином [[Падавине|падавина]]. Како идемо према [[Исток|истокуисток]]у падавине су све ређе, а утицај хладног ваздуха са севера је све већи – овде влада тзв. [[оштра континентална клима]]. Централни део где су [[громадне планине]], има [[Умерена клима|умерену климу]], али са повећањем [[Апсолутна висина|надморске висине]] мења се у [[Планинска клима|планинску климу]].
 
=== Вегетација ===
Линија 62 ⟶ 60:
 
=== Реке ===
С обзиром да средњоевропске земље немају [[море]] које би их повезивало, ту улогу имају реке [[Рајна]] и [[Дунав]]. [[Речна мрежа]] средње Европе је добро развијена. Већина река тече ка [[Север|северусевер]]у и улива се у [[Балтичко море|Балтичко]] и [[Северно море]].
 
Велике реке средње Европе: [[Дунав]], [[Рајна]], [[Лаба]], [[Одра]], [[Висла]] извиру у [[Алпи|Алпима]]ма и [[Карпати|Карпатима]]ма, где им је и разводница. Уливају се у Црно, Балтичко и Северно море. [[Водостај]] зависи од падавина и отапања снега, па је највиши у прољеће. Река Рајна има уједначен водостај што је важно за пловидбу па је она најпрометнија европска река.
 
Река [[Дунав]] извире под планином [[Шварцвалд]] и тече ка [[Црно море|Црном мору]]. У горњем току Дунав је каналом повезан са [[Мајна|Мајном]], притоком [[Рајна|Рајне]].
Линија 79 ⟶ 77:
[[Становништво]] Средње Европе обухвата 27% европске популације, односно 186.038.442 становника.
 
С обзиром на положај Средње Европе, ту живе представници свих значајнијих европских група народа. Половина становника регије су [[Германи]], а затим по бројности следе [[Словени]] (30%), [[Романски народи|Романи]] (12,5%) и [[Угро-фински народи|Угро-Финци]] (7%).
 
Ако погледамо структуру становништва, примећујемо разлику међу [[Држава|државамадржава]]ма, која се огледа у [[Животни стандард|животном стандарду]], односу градског и сеоског становништва, ангажованости становништва по привредним секторима. Једна ствар је заједничка свуда – низак [[природни прираштај]].
 
Природни услови у значној су мери одредили положај [[Становништво|становништва]]. Највећа концентрација се јавља около [[Речна долина|речних долина]] и на местима бивше или садашњих копова угља. Државе у средњој Европи се карактеришу високом настањеношћу и великом структуром [[Град|градоваград]]ова и [[Насеље|насеља]]. Смањење броја становништва надокнађује се [[Миграција становништва|миграцијом становништва]] нарочито у [[Њемачка|Немачкој]] и [[Швајцарска|Швајцарској]] од стране Турака.
 
=== Европска унија ===
Линија 89 ⟶ 87:
 
=== Привреда ===
Економски гигант је [[Њемачка|Немачка]]. Економски ниво се смањује како се иде према [[Исток|истокуисток]]у. У индустрији преовладава [[машинска индустрија]] и саобраћајна средства, [[металургија]] и хемија. У [[Земљорадња|земљорадњи]] преовлађује сточна производња над биљном. Та се усредсређује на гајење обиља, [[Šećerna repa|шећерне репе]] и [[Кромпир|кромпиракромпир]]а. Густа и фреквентна је саобраћајна мрежа.
 
== Земље региона ==
Линија 155 ⟶ 153:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Middle Europe}}
{{Wiktionary}}
{{Региони света}}