Златни жутаћ — разлика између измена

| familia = [[ЕвропеиднаБелци раса(породица лептира)|Pieridae]]

| species = '''''C. croceus '''''

| binomial = ''Colias croceus ''

| binomial_authority = ([[FourcroyЕтјен Жофроа Сент-Илер|Geoffroy]], 1785)

'''Златни жутаћ''' или '''шафрановац'''<ref>{{Cite web |title=Српски називи дневних лептира (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea) |url=http://www.sfses.com/history/pdf/09-2007%20Nis/28-Srpski%20nazivi%20%20dnevnih%20%20leptira%20(Lepidoptera%20Hesperioidea%20%20i%20%20Papilionoidea).pdf}}</ref><ref>{{Cite web |title=Биолошка разноврсност Србије |url=http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=1737 |publisher=bioras.petnica.rs}}</ref> (''Colias croceus'') ја [[Дневни лептир|дневни лептир]] из породице [[европеиднаБелци раса(породица лептира)|белаца]] (Pieridae).

Основна боја горње стране крила је светлонаранџастожута, са широким црним маргиналним појасом. Нерватура је при врху апекса жута. У популацији ове врсте јавља се око 10% белих женки, које се именују као форма ''-{helice}-'' -{Hb}-., и код њих бела боја преовлађује над жутом, а ретко се јавља и форма ''palida-{palid}-a'' -{Tutt}-.- то су женке код којих је и дискална пега задњих крила сивобела, а не наранџаста.<ref name="Засавица">[Јакшић, П. & Нахирнић А. (2011): Дневни лептири Засавице. Београд]</ref> [[Гусеница]] је тамнозелена, са светлим пространим пругама на којима су жуте тачкице.<ref>[Станковић, М. (2006): Водич кроз природу у Специјалном резервату природе Засавица. Сремска Митровица]</ref>

Распон крила код златног жутаћа износи 42-48мм. Може се срести током целе године, па и током јесени[[јесен]]и,<ref name="HabiProt">[Đurić, M.; Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik, HabiProt, 198 str. 198, Beograd]</ref>, а годишње се јавља у три генерације.

Гусенице се хране најчешће на врстама из фамилије ''-{[[Fabaceae]]}-''.

Златни жутаћ је широко распрострањен на простору западног Палеарктика[[Палеоарктичка зона|Палеоарктика]], укључујући и [[Северна Африка|северну Африку]] и [[Острво|острва]] Медитерана[[Медитеран]]а. Зоогеографска припадност: афротропска врста. Врста је аутохтона само у басену Медитерана, док у континенталном делу преко зиме јединке већином страдају, јер ни у једном стадијуму развитка немају дијапаузу. Само током изузетно топлих зима преживи мали број јединки.<ref>[Јакшић, Пname="Засавица" & Нахирнић А.(2011): Дневни лептири Засавице.Београд]</ref>.

Чест је европски селац кога срећемо на свим травнатим [[Станиште|стаништима]] и свим надморским висинама.<ref>[Đurić, M.;Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik,name="HabiProt," 198 str. Beograd]</ref>.

Према [[Међународна унија за заштиту природе|Међународној унији за заштиту природе]] (IUCN), врста у Европи није угрожена.

{{reflist|2}}

*[http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/pregled.php?grupa=8&vrsta=440816 Alciphron — база података о онсектимаинсектима Србије {{sr}}]

*[http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=1737 БиоРаС — Биолошка разноврсност Србије {{sr}}]