Арета (мученик) — разлика између измена

Према неким наводима средњовековних историчара, који се односе на причу [[Јован Ефески|Јована Ефеског]], Ду Нувас, који је прешао у [[јудаизам]], објавио је да ће прогонити хришћане који су живели у његовом краљевству јер су прогнали његову браћу по вери (припаднике јудаизма) у својим краљевствима. Писмо које је написао Симон, [[Епископ|епископ]] Бет Аршама, 524, говори о прогону Ду Нувас-а (овде се зове Димнон) у [[Наџран|Наџрану]] (модерни Ел-Укдуд у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]]).<ref>La lettera di Simone è inclusa nella Parte III della ''Cronaca di Zuqnin'', tradotta da Amir Harrack (Toronto: [[Pontifical Institute of Medieval Studies]], 1999), pp. 78-84.</ref> Прогањање описује и осуђује сам [[Куран]] ([[сура]] LXXXV:4-8). Посебно призната хипотеза међу научницима говори да је уместо испољавања јасне воље народа владар Химјарита решио да не отплати јак дуг који је уговорио према хришћанској заједници Наџрана, цинично елиминишући своје повериоце.<ref>[[Claudio Lo Jacono]], ''Storia del mondo islamico (VII-XVI secolo)'' 1. ''Il Vicino Oriente'', Torino, Einaudi, 2003.</ref>.

 

 

Ду Нувас је затим писао писмо краљу Лахмида Ел Мундиру из Ал-Хире и цару Каваду I од Персије, обавјештавајући их о догађају и позивајући их на исто начине према хришћанима који су живели у њиховим доменима, и када је стигло посланство из Константинопоља које је тражло да се склопи мировни споразум између Византијског царства и Ал-Хирe, Eл Мундхир је открио садржај Ду Нувасовог писмa византским амбасадорима који су остали ужаснути његовим садржајем. Вест о масакру се брзо проширила на суседна царства до Византије и Сасанида, док су они који су преживели покољи пронашли гостопримство код византијског цара Јустина I, од кога су тражили да се освети за те хришћанске мученике (Мартири Хомерити мартирологи или "мученици Химјарити" ).