Гамзиград — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 30:
[[Датотека:Artifacts at Felix Romuliana, stone and marble archway in the collection. Serbia.jpg|лево|250п|мини|Музеј у оквиру Гамзиграда]]
Први опис и стручну оцену Гамзиграда - Ромулиане дао је барон Хердер, [[Саксонија|саксонски]] рударски поглавар, у путопису „Рударски пут по Србији“, [[
Археолошка истраживања, започета [[1953]]. године, показала су да у оквиру гамзиградских бедема постоји неколико палата и храмова, који најречитије говоре о значају и намени Гамзиграда. Од [[1970]]. године,кад је руковођење радовима у Гамзиграду преузео свјетски признати археолог др. Драгослав Срејовић (1931-1996), Гамзиград се све чешће помиње као палата неке истакнуте личности [[Римско царство|римског царства]] из [[3. век]]а, или чак као палата једног цара из тог периода и упоређује са царским палатама у [[Сплит]]у, [[Солун]]у, [[Мала Азија|Малој Азији]] и на [[Сицилија|Сицилији]]. Међутим, недостатак писаних споменика онемогућило је да се ближе одреди време настанка насеља, као и да се сазна име императора и антички назив насеља. Све дилеме биле су разрешене открићем натписа, [[23. јун]]а [[1984]]. године. На фрагменту архиволте исклесан је натпис -{Felix Romuliana}- (Срећна Ромулиана), назив резиденције римског цара Гаја Галерија Валерија Максимијана (297. - 311. н. е.).Изградња почела две године након почетка градње Диоклецианове палате у Сплиту (295. - 305. н.е.). Резиденцију изградио Диоклециан као реплику познате Диоклецианове палате. Наменио је зету Гају Галерију Валерију Максимилијану.
|