Јован Рајић — разлика између измена

м
 
== Биографија ==
Јован Рајић је био син Радослава Јанковића (рођеног 1699), који потиче из вароши Видина. Јова је рођен 11. новембра 1726. године, у [[Сремски Карловци|Карловцима]], као први син у "дому Раје Видинца". По очевом надимку "Раја", извео је Јован касније своје презиме - Рајић.<ref>"Стражилово", Нови Сад 1887. године</ref>
 
У родном месту је похађао „словенску школу“ [[Емануел Козачински|Емануела Козачинског]], а потом, жељан науке је отишао у [[Кијев]], где је завршио [[Кијевска духовна академија|руску духовну академију]]. По повратку је добио место наставника, прво у богословско-учитељској школи у Карловцима, а затим у новосадској богословији. Доцније се закалуђерио у [[манастир Ковиљ|манастиру Ковиљу]], и ту као [[архимандрит]] (1772-1801) је остао до смрти. Сахрањен је у манастирској цркви Св. арханђела, са леве стране, "ниже престола Мајке Божије", и ту је тек 1891. године на пригодној свечаности постављена камена надгробна плоча поручена у Новом Саду. За ту прилику је епитаф саставио проф. Александар Сандић из Новог Сада. На плочи пише: "овде леже кости...учитеља богословља - бранича православља, великога књижевника српског."<ref>"Српски сион", Карловци 1891. године</ref>
 
Рајић је највише радио као богословски писац. Написао је „Катихизис“, више хришћанских историја, обредних књига и полемичких богословских списа.
27.345

измена