Шопрон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
== Срби у Шопрону ==
Град Шопрон је био интересантан за Србе из два разлога. Као прво ту су одржавана четири годишња вашара, на које су долазили трговци или су ту становали посредници и откупљивачи - трговачки агенти. Са друге стране млади Срби су долазили у Шопрон да се додатно школују на тамошњој реформатоској гимназији где су виши разреди називани - филозофија.
У Шопрону се у првој половини 18. века школовао [[Јован Рајић]], потоњи калуђер архимандрит Ковиљски и наш први историчар. До 1753. године је похађао тамошњу протестантску гимназију, па отишао у Кијев.<ref>"Зора", Мостар 1901. године</ref> У јеванђелијском лицеју учио је филозофију и Стеван Вујановски, учитељ који је постао 1777. године директор српских основних школа у загребачком окружју.<ref>"Просветни гласник", Београд 1886. године</ref> Поп [[Вићентије Љуштина]] био је пре 1790. године "ефимерио"? у Шопрону, а касније архимандрит у манастиру Месићу.<ref>Доситеј Обрадовић: "Писма", Будим 1829. године</ref> Он је у Шопрону написао до почетка 1794. године своју књигу објављену у Бечу: "Граматика италијанска ради употребљенија илирическаја јуности". Љуштина је исте 1794. године и пренумерант чувене Рајићеве "Историје", као парох шопронски.<ref>Јован Рајић: "Историја разних славних словенских народов...", Беч 1794. године</ref> Књига педагошка осјечког учитеља Стефана Рајића, продавала се исте године код продавца месног Алексија Карамате.
Из списка пренумераната Стојковићеве цењене књиге 1801. године види се ко се и дакле ту у Шопрону послом бавио. Осим мештанке племкиње младе, Марије от Пеллегрини, кћерке лекара тамошњег остали читаоци су страни: купеци - Николај и Лука от Бајић и Станимировић из Митровице, Карамата и Лазар Хаџи Бајић из Земуна, Славуј из Шида, као и Григорије Георгевић "слушатељ филозофије", који се ту школовао.<ref>Атанасије Стојковић: "Физика", први део, Будим 1801. године</ref> Претплатник Живковићевог дела о античком лику Телемаку, био је 1814. године Јован Апостоловић из Шопрона.<ref>Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", Беч 1814. године</ref> Претплату за бечке "Новине сербске" скупљао је 1815. године, Јован Апостоловић из места.
| |||