Шандор Петефи — разлика између измена

м
→‎Биографија: викивеза
м (→‎Биографија: правопис)
м (→‎Биографија: викивеза)
Још као гимназијалац је почео да пише и објављује поезију.
 
Након гимназије – упркос очевог противљења, који је желео да као он и Шандор буде месар – креће на пут, лута, држи кућне часове, и разним другим пословима зарађује за хлеб. Да не би никоме био на терет, са 16 година пријављује се у [[Аустријско царство|аустријску]] војску у [[Шопрон]]у. Његова јединица добија премештање у [[Грац]], а млади Петефи се нада да ће успети да види и Италију. Међутим чета је стационирана у Хрватској, а као да то разочарење и није било довољно, тешка војна служба ставља младићево здравље на пробу. У јесен 1840. у [[Карловац|Карловцима]] почиње да пљује крв те завршава у болници. Недуго након тога у [[Загреб]]у добија тифус и поново је у болници. Након безуспешног лечења шаљу га назад за Шопрон, а јанура 1841. бива отпуштен.
 
Тада му на ум долази идеја да се опроба глумом и једно време ради као глумац путујућег позоришта.<ref>Fekete Sándor: ''Petőfi a vándorszínész.'' Petőfi Irodalmi Múzeum, Budapest, 2011. {{hu}}</ref>
Крајем 1943. и даље болестан и слаб, у летњој одећи долази у [[Дебрецин]]. На те тешке дане овако се сећа песник:<ref>[http://dia.pool.pim.hu/html/muvek/FEKETE/fekete00001/fekete00001_o/fekete00001_o.html Биографија Шандора Петефија] (на мађарском језику). {{hu}}</ref> {{Pull quote|''Зиму 1843/4 извукао сам у овом дебелом граду гладујући, смразавајући се и болестан код једне сиромашне, али добре старице, господ да је благодари. Да се она није о мени бринула, ни ово писмо ти ја не бих писао са овога света, већ са оног другог. Био сам онакав јадан лутајући глумац, на кога ни бог ни човек очи не окреће.''}} Тада, под пазухом са свеском у коју је сабрао своје песме, креће да нађе издавача за њих. На путу до Будима, застаје у [[Јегра|Егеру]] код каноника Беле Таркањија ({{јез-мађ|Tárkányi Béla}}) који је и сам био песник, те га са младим ученицима [[Сјемениште|Семинара]] радо примају и слушају његове песме. Ојачан и охрабрен стиже у [[Будимпешта|Пешту]] где налази издавача за своје песме, а добија и посао уредника код новина. Први пут након лутања Шандор може да се врати кући, где се измирује са оцем, а у сећање на тај период пише неке своје најпознатије песме. Коначно, као самосталан човек који се брине о себи, има радно место и плату од 15 [[Хабзбуршка монархија|аустријских]] форинти у могућности је да се креће у отменом друштву кафана и у друштвима књижевника и песника. Коначно 1846. издаје своју прву збирку песама, и пут му се отвара ка широј јавност и слави.
[[Датотека:Petőfi Sándorné.jpg|мини|Петефијева супруга Јулија Сендреи]]
У јесен 1846. упознаје се са Јулијом Сендреи ({{јез-мађ|Szendrey Júlia}}) кћерком феудалног службеника из [[Ердуд]]а, који нерадо пристаје на њихово венчање, јер кћерки жели неког богатог феудалца а не "будаластог" песника. Али њихова љубав – којој Петефи посвећује многе песме – побеђује, и након више од пет просидби и молби, 8. септембра 1847. строги отац пристаје да се Петефи и Јулија узму. Имали су једно дете, сина Золтана који се родио 15. децембра 1848., мање од годину дана пре песникове смрти.