Драшко Поповић — разлика између измена

Драшко Поповић („Drasco Popovich”) се помиње у више докумената док је трајао [[Морејски рат]] (1684—1699.), који је водила [[Република Венеција|Венеција]] против [[Османско царство|Турака]] као највећи [[ЦрногорциЦрна Гора|црногорски]] јунак и учесник мегдана и хајдучких акција на подручју од Скадарског језера до [[Херцег Нови|Херцег Новог]] и од [[Спуж]]а до [[Гацко|Гацка]], о чему говоре многе епске пјесме. Његов савременик [[Бајо Пивљанин]] био је највећи херцеговачки јунак и вођа млетачких хајдука који су харали по турској територији све до Бајове смрти у бици на Вртијељци [[1685]]. године. Током Морејског рата од 1684. до 1699. године, Драшко постаје [[кнез]] Озринића и бива рањен 1687. године при освајању Херцег Новог, а [[1693]]. године постаје први [[војвода]] из племена Озринићи у Катунској нахији. <ref>Јован Томић: Црна Гора за Морејског рата; Београд, 1907 године, pp. 315.</ref><ref>Јован Н. Томић: О црногорском устанку и почетку Морејског рата; Нови Сад, 1903 године.</ref><ref>Ристо Ковијанић: О војводи Драшку, Историјски записи XVI-3; Титоград, 1963 године.</ref>

Осим Његоша о војводи Драшку су писали и познати историчари [[Јован Ердељановић]], [[Андрија Лубурић]], [[Лазар Томановић]], Јефто Миловић, [[Никола Вукчевић (историчар)|Никола Вукчевић]] и Пеко Баћов Вујовић у својим дијелима и фељтонима. Лик војводе Драшка Поповића овјековјечен је у бисти коју је извајао вајар [[Ристо Стијовић]] и која се налази у Његошевој [[Биљарда|Биљарди]] на [[Цетиње|Цетињу]] и два споменика које је извајао Шоро Вулановић који се налазе на [[Луково (Никшић)|Лукову]] код [[Никшић]]а и на родном Чеву.