Драшко Поповић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 38:
 
== Од јунака до војводе ==
Драшко Поповић („Drasco Popovich”) се помиње у више докумената док је трајао [[Морејски рат]] (1684—1699.), који је водила [[Република Венеција|Венеција]] против [[Османско царство|Турака]] као највећи [[Црна Гора|црногорски]] јунак и учесник мегдана и хајдучких акција на подручју од Скадарског језера до [[Херцег Нови|Херцег Новог]] и од [[Спуж]]а до [[Гацко|Гацка]], о чему говоре многе епске пјесме. Његов савременик [[Бајо Пивљанин]] био је највећи херцеговачки јунак и вођа млетачких хајдука који су харали по турској територији све до Бајове смрти у бици на Вртијељци [[1685]]. године. Током Морејског рата од 1684. до 1699. године, Драшко постаје [[кнез]] Озринића и бива рањен 1687. године при освајању Херцег Новог, а [[1693]]. године постаје први [[војвода]] из племена Озринићи у Катунској нахији. <ref>Јован Томић: Црна Гора за Морејског рата; Београд, 1907 године,. ppстр. 315.</ref><ref>Јован Н. Томић: О црногорском устанку и почетку Морејског рата; Нови Сад, 1903 године.</ref><ref>Ристо Ковијанић: О војводи Драшку, Историјски записи XVI-3; Титоград, 1963 године.</ref>
 
Војвода Драшко Поповићје је [[1704]]. године предводио војску од 1200 Црногораца у помоћ Брђанима и спасио Бошковиће у [[Бјелопавлићи]]ма од турске одмазде. На црногорском збору на [[Ловћен]]у [[1711]]. године, постаје први главар Катунске нахије са титулом „војвода Драшко Поповић спахија от Озринића” стога [[Петар II Петровић Његош]] каже у „Горском вијенцу”:
Ред 58:
== Литература ==
* Небојша Драшковић - хронике села број 99 - Чевско Заљуће крај села у племену Озринићи - објављене 1999 године у Београду у издању Културно - просветне заједнице Србије.
* Јован Ердељановић: „Стара Црна Гора” Београд 1926. године,. ppстр. 663-665.
* {{Cite book|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека|url=https://books.google.com/books?id=ilUNAQAAIAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт|year=1970}}
* Сима Милутиновић: „Историја Црне Горе”, Београд, 1935. године.