Стефан (кнез Босне) — разлика између измена

'''Кнез Стефан Војислављевић''' је био владар [[историја Босне и Херцеговине|средњовјековне Босне]], који је највјероватније владао крајем 11. вијека. [[Летопис попа Дукљанина]] га помиње као вазала српског краља [[Константин Бодин|Константина Бодина]], наводивши да је „''Господарио врхбосанском кнежевином, од Неретве до Врба...''“. Претпоставља се да се термин ''Врба'' односи на реку [[Врбас (ријека)|Врбас]]. У остацима тврђаве у околини [[Зеница|Зенице]] пронађене су [[1931]]. године камене плоче у које је био уклесан лик владара и натпис на [[Глагољица|глагољичном писму]]: „''Стефан, кнез босански.''“ Година у којој је настала плоча није забиљлежена, али је каснијим анализама, [[2007]]. године, утврђено да је стара између -{VIII}-8. и -{XXI}-11. вијека.{[fact}} Други историјски извори уопштено спомињу кнеза Стефана као кнеза „''западне [[Дукља|Зете]]''“. Кнез Стефан је имао једног познатог сина, [[Вукимир Војислављевић|Вукимира Војислављевића]].

Према најстаријим дубровачким аналима, Стефан је као [[Константин Бодин|Бодинов]] вазал учествовао у опсади [[Дубровник]]а 1094/95. године. Према наводима [[Летопис попа Дукљанина|Љетописа попа Дукљанина]], после смрти краља [[Константин Бодин|Бодина]], око [[1099]], један од претендената на престо, Кочапар, покушао је да се домогне власти у [[Дукља|Дукљи]], ослањајући се на рашког жупана [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукана]]. Како је, међутим, осјетио опасност и с те стране, Кочапар се склонио у [[Босна|Босну]], гдје се оженио ћерком босанског бана, али је убрзо погинуо ратујући у [[Захумље|Захумљу]].<ref>Јелена {{sfn|Мргић (|2008). Северна Босна: 13-16. век. Историјски институт</ref>|pp=}}