Абу Мухамед ел Хасан ел Хамдани — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
Најпознатији је по делима ''Географија Арапског полуострва'' (Сифат Џазират ул Араб) и ''Иклил'' (Круна), историји [[Химјарско краљевство|Химјарског Краљевства]].
==Биографија==
Биографски подаци Ел Хамданија нису познати, упркос свом великом његовом раду. Био је угледан као граматичар, написао много поезије, саставио астрономске таблице, посветио највећи део свог живота проучавању древне историје и географије Арабије.
Пре него што је рођен, његова породица је живела у Eл Мара[ију (المراشي). Затим су се преселили у Сану (صنعاء), где је Eл Хамдани рођен 893. године. Његов отац је био путник и био је у Куфи, Багдаду, Басри, Оману и Египту. Са отприлике седам година, почео је да говори о путовању. Отишао је у Меку, где је остао и студирао више од шест година, након чега је отишао за Са'дах (صعدة). Тамо је сакупљао вести о Хавлану (خولان). Касније се вратио у Сану и прикупио вести о Химјару (حمير), али је био затворен две године због његових политичких ставова. Када је изашао из затвора, отишао је у Рајду (ريدة) да буде у заштити свог племена, саставио већину својих књига и остао тамо док није умро, 945. године.
Његова географија о Арапском полуострву (Сифат Џазират ул-Араб) је далеко најважнији рад на ту тему. Након што је у рукопису користио А. Спренгер у свом Post- und Reiserouten des Orients (Лајпциг, 1864) и даље у својој Alte Geographie Arabiens (Берн, 1875), то је допињено од стране Д.Х. Милера (Леиден, 1884; cf. Sprenger's criticism in Zeitschrift der deutschen morgenländischen Gesellschaft, том. 45, стр. 361–394).
Многи је такође писано о овом раду од стране Е. Гласера у његовим разним публикацијама о древној Арабији. Други значајни радови Ел Хамданија је Иклил (Круна) који се односи на генеалогију Химјарита и ратове њихових краљева у десет тома. Од тога, 8. део, на цитаделима и дворцима Јужне Арабије, уредио је и објаснио Милер у Die Burgen und Schlösser Sudarabiens (Беч, 1881).
За друге радове за које је рекао да су написали ал-Хамдани види Г.Л. Флугелсов Die grammatischen Schulen der Araber (Лајпциг, 1862), стр. 220–221.
==Радови==
*[http://www.worldcat.org/title/kitab-al-jawharatayn-al-atiqatayn-al-maiatayn-min-al-safra-wa-al-bayda-al-dhahab-wa-al-fiddah/oclc/607846741 al-Jawharatayn al-ʻatīqatayn]-Књига која описује метале познате у то време, укључујући њихове физичке и хемијске особине, као и обраду и прераду (као што су злато, сребро и челик). Такође се сматра једним од најранијих Арапа који су објаснили гравитацију Земље на начин сличан понашању магнетног поља.
Sifat Jazirat ul-Arab [http://www.worldcat.org/title/kitab ṣifat ǧazīrat al-ʿarab, vol. 12, Leiden, p. 107, 13‒14; 149, 17; 154, 3].
*Alaklel al-Hamdani
*History of Saba
*Language of Himyar and Najran
* صفة جزيرة العرب (Geography/Character of Arabic peninsula)<ref>http://islamport.com/w/tkh/Web/368/86.htm</ref>
== Литература ==
| |||