Трнава (Словачка) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 71:
== Срби у Трнави ==
Године 1730. постојала је језуитска штампарија у Трнави, која је била у могућности да штампа и српске ћириличне књиге. Аустријска власт је Србе на њу усмеравала. Ту су заиста постојала српска слова - босанске ћирилице, а њихова сврха је уствари била "унијаћење тамошњих Срба и Русина".<ref>Летопис Матице српске", Нови Сад 1873. године</ref>
У парохији Трнави помиње се 1826. године поп Стефан Станковић као капелан.<ref>"Сербске летописи", Будим 1826. године</ref>
Био је 1856. године претплатник једне стране књиге о праву, преведене на српски језик, један становник тог места у "Горњој Мађарској" - трговац трнавски Василије Пластић.<ref>Вацлав Мацејовски: "Историја словенски права", Будим 1856. године</ref>
Пожунски ђаци Срби нису имали никакву православну цркву у близини, да би посећивали литургију. Једном годишње би заједно ишли у удаљену Трнаву, где је био православни храм. Али половином 19. века и те српске општине скоро је нестало, јер је број становника Срба био драстично смањен.<ref>Константин Пејчић: "Житије Теодора Павловића новинара и списатеља српског", Нови Сад 1857. године</ref>
По попису из 1867. године у Трнави, месту у Сентандрејском срезу није било пописаних Срба? У Сентандреји је било бирачко место тог дела Будимске дијецезе.<ref>"Гласник друштва србске словесности", Београд 1872. године</ref>
| |||