Трнава (Словачка) — разлика између измена

м
Био је 1856. године претплатник једне стране књиге о праву, преведене на српски језик, један становник тог места у "Горњој Мађарској" - трговац трнавски [[Василије Пластић]].<ref>Вацлав Мацејовски: "Историја словенски права", Будим 1856. године</ref> Када је Пластић умро крајем 1861. године српске новине су писале о њему. Био је он Сентандрејац који се населио у Трнави, где је умро као пуки сиромах у самоћи, иако је стекао прилично имање. Живео је далеко од Срба, у страном окружењу, али их није заборављао и само је мислио како да им помогне. Својим тестаментом међутим даровао је српске школске установе да би помогао школовање деце. Тако је 5000 ф. оставио Карловачкој гимназији да се при њој оснује Фонд из кога ће сиромашни ђаци имати "благодјејаније" (интернат). А Сентандрејској српској школи завештао је 2000 ф. са истим циљем.<ref>"Даница", Нови Сад 1862. године</ref>
 
Пожунски ђаци Срби нису имали никакву православну цркву у близини, да би посећивали литургију. Једном годишње би заједно ишли у удаљену Трнаву, где је био православни храм. Али половином 19. века и те српске општине скоро је нестало, јер је број становника Срба био драстично смањен.<ref>Константин Пејчић: "Житије Теодора Павловића новинара и списатеља српског", Нови Сад 1857. године</ref> И један српски лист констатује 1842. године да су Срби (али и други православци) готово ишчезли из Пожуна, Трнаве, Јегре, Ђура, Коморана, Ујхеља, Унгвара...Један од разлога, поред неминовног одрођавања, био је то што су се многи иселили и отишли јужније, где има више Срба.<ref>"Сербске Народне новине", Пешта 1842. године</ref>
 
По попису из 1867. године у Трнави, месту у Сентандрејском срезу није било пописаних Срба? У Сентандреји је било бирачко место тог дела Будимске дијецезе.<ref>"Гласник друштва србске словесности", Београд 1872. године</ref>
26.978

измена