Иво Голдштајн завршио је у родном граду основну школу, класичну гимназију и једнопредметни студиј историје ([[1979]]). Од [[1980]]. године асистент је на одсеку за историју загребачког филозофског факултета. На истом факултету прошао је сва звања од асистента, преко вишег асистента, доцента, ванредног и редовног професора. Магистрирао је [[1984]]. (''-{Historiografski kriteriji Prokopija iz Cezareje}-''), а докторирао [[1988]] (''Bizant na Jadranu od Justinijana I do Bazilija II /6-9. stoljeće/'').
Иво ГолдшајнГолдштајн направио је редак обрат у научној каријери једног историчара. До [[2003]]. године био је шеф катедре за општу историју средњег века, а исте године напушта професуру на наведеној катедри и постаје професор хрватске историје [[20. век|20. века]]. Предмет научног интереса И. Голдштајна су [[византологија]], [[хрватска]] историја раног [[средњи век|средњег века]], те историја [[Јевреји|Јевреја]] у Хрватској. Дао је неколико публицистичких синтеза целокупне историје Хрватске. Радови о новијој хрватској историји оптерећени су често дневнополитичким кретањима. У радовима о новијој [[историја Хрватске|хрватској историји]] и српско-хрватским односима стоји на линији хрватске историографије која оптужујуе српску политичку елиту за тзв. [[Велика Србија|великосрпство]]. Пропагира у својим радовима број жртава [[Логор Јасеновац|концентрационог логора у Јасеновцу]] на 80 до 100 хиљада жртава (-{Ivo Goldstein, ''Hrvatska povijest''}-, 21. том едиције -{''Povijest''}- загребачког дневника [[Јутарњи лист]], Загреб 2008, стр. 498). Највећу квалитету историографског рада дао је делима посвећеним историји Јевреја у [[Хрватска|Хрватској]].
Иво Голдштајн председник је јеврејске верске заједнице -{„Beth Israel“}- са седиштем у Загребу. Активан је у политичком и културном животу Хрватске као интелектуалац близак хрватском председнику [[Стјепан Месић|Стјепану Месићу]].
