Спољашњи слушни канал — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Анатомија: Шупляков В. С. Глава 3. Физиология периферического отдела слуховой системы // Слуховая система / ред. Я. А. Альтман. — Л.: Наука, 1990 |
|||
Ред 34:
== Анатомија ==
Спољашњи слушни канал је цев дужине 25-30 мм и пречника око 7 мм, која се пружа од ушне шкољке ({{јез-лат|concha auricularis}}) до бубне опне ({{јез-лат|membrane tympatica}}), која одваја канал од бубне дупље ({{јез-лат|cavitas tympatica}}). Он је на једном крају отворен и слободно комуницира са спољашњом средином а на другом затворен тј. прекривен бубном опном.<ref>Faddis, B. T. (2008). ''"Structural and functional anatomy of the outer and middle ear"''. In W. Clark & K. Ohlemiller (Eds.), Anatomy and physiology of hearing for audiologists (pp. 93–108). Thomson Delmar Learning</ref>
Спољашњи слушни канал орган је опнасто-хрскавичавно-коштане грађе, обложен кожом са спољње стране. Кожа спољашњег ушног канала, која је чврсто срасла за његове зидове, постепено се истањује према бубној опни. У кожа спољашњег ушног канала смештене су лојне и велике знојне жлезде ({{јез-лат|concha auricularis}}). Секрет лојних и церуминозних жлезда, заједно са изумрлим ћелијама епидерма коже чини ушну маст (церумен), која у случају хиперпродукције може да образује чеп и делимично омете слух.
| |||