Википедија

Нигерија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 178.79.17.129 (разговор) на последњу измену корисника Ранко Николић
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 34:
Данашња Нигерија је била локација бројних краљевстава и племенских држава током миленијума. Модерна држава настала је од британске колонијалне владавине која је почела у 19. веку, и спајањем [[Јужни нигеријски протекторат|Јужног нигеријског протектората]] и [[Северни нигеријски протекторат|Северног нигеријског протектората]] 1914. године. Британци су успоставили административне и правне структуре док су практиковали [[индиректна владавина|индиректну владавину]] кроз традиционалне [[Племенски савез|племенске савезе]]. Нигерија је постала формално независна федерација 1960. године, а утонула је у [[Нигеријски грађански рат|грађански рат]] од 1967. до 1970. године. Од тада се прелазила између демократски изабраних цивилних влада и војних диктатура, док није постигла стабилну демократију 1999. године, а председнички избори из [[Нигеријски председнички избори, 2011.|2011. године]] се сматрају првим релативно слободним и поштеним изборима.<ref name="New York">{{cite news|last=Nossiter|first=Adam|title=Nigerians Vote in Presidential Election|url=https://www.nytimes.com/2011/04/17/world/africa/17nigeria.html?pagewanted=1&_r=1&hp|accessdate= 17. 4. 2011|newspaper=The New York Times|date= 16. 4. 2011}}</ref>
 
Нигерија се често назива „Афричким гигантом“, због своје велике популације и економије.<ref name =giant>''Nigeria: Giant of Africa,'' by Peter Holmes 1987</ref> Са апроксимативно 188 милиона становника, Нигерија је [[Списак афричких земаља по популацији|најнасељенија]] земља у [[Африка|Африци]] и [[Списак земаља по броју становника|седма најнасељенија земља на свету]]. Нигерија је једна од највећих младих популација на свету.<ref>{{Cite book|title=The CIAWorld Fact Book 2014 |year=2013|publisher=Skyhorse Publishing, Inc|isbn=978-1-62636-073-0|pages=}}</ref><ref name=Profile>{{cite journal|last=Library of Congress – Federal Research Division|title= Country profile: Nigeria |year=2008|url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Nigeria.pdf |accessdate= 28. 12. 2011|pages=9}}</ref> Она је [[вишенационална држава]], пошто је настањена са преко 500 етничких група, међу којима су три највеће [[Хауса]], [[Игбо]] и [[Јоруба]]; ове етничке групе говоре преко 500 различитих језика, и идентификоване су са широким спектром култура.<ref>{{cite web |url=http://www.pbs.org/newshour/updates/africa-jan-june07-ethnic_04-05/ |title=Ethnicity in Nigeria |publisher=PBS |year=2007|accessdate= 9. 5. 2015}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.onlinenigeria.com/tribes/tribes.asp |title=Nigeria's Identifiable Ethnic Groups |publisher=OnlineNigeria |author= Otite, O. |access-date= 9. 5. 2015}}</ref> Званични језик је [[Енглески језик|енглески]]. Нигерија је подељена у приближно две половине између [[Хришћанство|хришћана]], који углавном живе у јужном делу земље, и [[Ислам|муслимана]] у северном делу. Мањи део популације практикује урођеничке религије Нигерије, као што су изворне религије [[Odinani|Игбо]] и [[Јоруба religiја|Јоруба]] етничких група.
 
У 2015. години, Нигерија је била [[Списак земаља по ГДП (ППП)|20.]] по величини светска економија, вредна више од 500 милијарди и 1 билиона америчких долара у погледу [[Бруто домаћи производ|бруто домаћег производа]] и [[Паритет куповне моћи|паритета куповне моћи]] респективно. Она је превазишла [[Јужна Африка|Јужну Африку]] и постала највећа економија Африке 2014. године.<ref>{{cite web|title=Nigeria becomes Africa's largest economy|url=http://www.aljazeera.com/news/africa/2014/04/nigeria-becomes-africa-largest-economy-20144618190520102.html|accessdate= 5. 4. 2014}}</ref><ref>{{cite web|title=Nigerian Economy Overtakes South Africa's on Rebased GDP|url=https://www.bloomberg.com/news/2014-04-06/nigerian-economy-overtakes-south-africa-s-on-rebased-gdp.html|accessdate= 20. 4. 2014}}</ref> Године 2013. [[дуг-ГДП однос]] је био 11 процената.<ref>{{cite web |url=https://www.reuters.com/article/2014/04/06/nigeria-gdp-idUSL6N0MY0LT20140406 |title=UPDATE 2-Nigeria surpasses South Africa as continent's biggest economy |accessdate= 26. 4. 2014 }}</ref> [[Светска банка]] сматра Нигерију [[Тржиште у развоју|тржиштем у развоју]];<ref>{{cite web|url=http://data.worldbank.org/country/nigeria|title=Nigeria |publisher=World Bank |accessdate= 28. 11. 2013}}</ref> и она је идентификована као [[регионална сила]] на Афричком континенту,<ref name=NigeriaTradesmark>{{cite web|title=Nigeria is poised to become Africa's most powerful nation|url=http://www.trademarksa.org/news/nigeria-poised-become-africa-s-most-powerful-nation |accessdate= 28. 11. 2013|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131203012707/http://www.trademarksa.org/news/nigeria-poised-become-africa-s-most-powerful-nation |archivedate= 3. 12. 2013|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web|title=Nigeria |url=http://www.westafricagateway.org/west-africa/country-profiles/nigeria |accessdate= 25. 8. 2013 |publisher=West Africa Gateway |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131203055729/http://www.westafricagateway.org/west-africa/country-profiles/nigeria |archivedate= 3. 12. 2013 |df= }}</ref><ref>{{cite web|title=Nigeria|url=http://library.fes.de/pdf-files/bueros/nigeria/09372.pdf |accessdate= 28. 11. 2013}}</ref> сила средње јачине у међународним питањима,<ref name="Cooper et al">Andrew F. Cooper, Agata Antkiewicz and Timothy M. Shaw, 'Lessons from/for BRICSAM about South-North Relations at the Start of the 21st Century: Economic Size Trumps All Else?', ''International Studies Review'', Vol. 9, No. 4 (Winter,) (2007). стр. 675., 687.</ref><ref>Meltem Myftyler and Myberra Yyksel, 'Turkey: A Middle Power in the New Order', in ''Niche Diplomacy: Middle Powers After the Cold War'', edited by Andrew F. Cooper (London: Macmillan, 1997).</ref><ref name="Mace-Belanger">Mace G, Belanger L (1999) [https://books.google.com/books?id=kZlDRD2vL6IC The Americas in Transition: The Contours of Regionalism] (p 153)</ref><ref name="Solomon">Solomon S (1997) [http://www.issafrica.org/Pubs/Monographs/No13/Solomon.html South African Foreign Policy and Middle Power Leadership] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150426220103/http://www.issafrica.org/Pubs/Monographs/No13/Solomon.html |date= 26.
4. 2015 }}, ''ISS''</ref> и као [[сила у развоју|глобална сила у развоју]].<ref>{{cite web |url=http://www.bet.com/news/global/2011/07/20/nigeria-an-emerging-african-power.html |title=Nigeria, an Emerging African Power |publisher=BET |date= 20. 7. 2011 |accessdate= 27. 4. 2015}}</ref><ref>{{cite web |url=http://thestreetjournal.org/2014/01/mint-countries-nigeria-now-listed-among-emerging-world-economic-powers/ |title=MINT Countries: Nigeria Now Listed Among Emerging World Economic Powers! |publisher=The Street Journal |date= 7. 1. 2014 |accessdate= 27. 4. 2015}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.bbc.com/news/magazine-25548060 |title=The Mint countries: Next economic giants? |publisher=BBC |date= 6. 1. 2014 |accessdate= 27. 4. 2015}}</ref> Нигерија је члан [[MINT (ецономија)|-{MINT}-]] групе земаља, које се сматрају следећим сетом економија попут „[[BRIC]]“ групе. Нигерија се исто тако наводи међу „[[следећих једанаест]]“ економија које ће постати највеће на свету. Нигерија је оснивачки члан [[Афричка унија|Афричке уније]], и члан многих других мећународних организација, укључујући [[Уједињене нације]], [[Комонвелт нација]] и -{[[OPEC]]}-.
 
Ред 66:
Прва позната [[цивилизација]] на нигеријском подручју била је она [[народ]]а [[Нок народ|Нок]] који је од 500. п. н. е. до [[200]]. године живио на висоравни [[Џос]]у, а по ступњу развоја припадао је [[Гвоздено доба|гвозденом добу]].<ref>Nicole Rupp, Peter Breunig & Stefanie Kahlheber, "[http://www.antiquity.ac.uk/projgall/kahlheber/ Exploring the Nok Enigma]", ''Antiquity'' 82.316, June 2008.</ref><ref>B. E. B. Fagg, "The Nok Culture in Prehistory", ''Journal of the Historical Society of Nigeria'' 1.4, December 1959.</ref><ref name=archaeology>{{harvnb|Kleiner|Mamiya|2009|p=194}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.metmuseum.org/toah/hd/nok/hd_nok.htm |title=Nok Terracottas (500 B.C.–200 A.D.) &#124; Thematic Essay &#124; Heilbrunn Timeline of Art History &#124; The Metropolitan Museum of Art |publisher=Metmuseum.org |date=2014-06-02 |accessdate=2014-07-16}}</ref>
 
Северном је Нигеријом од [[9. век]]а током више од 600 година доминирало трговачко царство [[Канем-Борну]] са седиштем око [[језеро Чад|језера Чад]]. Своју је моћ темељило на прекосахарској трговини са северноафричким [[Бербери]]ма. [[Ифе]] и [[Ојо]], краљевства народа [[Јоруба]] у јужном Нигерији, су постала значајна у 12,<ref name="Falola1">{{harvnb|Falola|Heaton|2008|p=23}}</ref>{{sfn|Laitin||1986|p=111}}, односно 14. веку{{sfn|MacDonald|Paren|Shillington|Stacey|Steele|2000|p=385}}, а на југоистоку царство [[Краљевство Бенин|Бенин]] народа [[Едо (народ)|Едо]].<ref>{{cite web|last=Metz|first=Helen Chapin|title=Nigeria: A Country Study – The Slave Trade|publisher=[[Library of Congress Country Studies]]|year=1991|url=http://countrystudies.us/nigeria/7.htm|accessdate= 28. 5. 2011}}</ref>
 
Европски трговци су у раздобљу од 17. до 19. века на обали успоставили постаје за трговину [[ропство|робовима]] које су транспортирали на амерички континент. Први Европљани који су видели обалу данашње Нигерије били су чланови посаде једне [[Португалци|португалске]] лађе [[1472]].<ref name="diverse-slavery">{{harvnb|Gordon|2003|pp=44–54}}</ref> године. Године [[1786]]. у Нигерији се могао купити роб за 2 фунте, а продати у Америци за 65 фунти. У том је добу годишње превожено преко Атлантика и више од 100 000 робова.<ref name="diverse-slavery"/><ref name="slave-trade">{{Cite bookharvnb|first1=Toyin |last1=Falola|first2=Ann |last2=Genova|title=Historical Dictionary of Nigeria |publisher=Scarecrow Press |year=2009|id=ISBN 0-8108-6316-2 |url=https://books.google.com/books?id=rdDKeMEwPdMC&pg=PA328 |access-date=2015-03-29|pagesp=328}}</ref> The majority of those enslaved and taken to these ports were captured in raids and wars.<ref>{{citeCite book|first1=Toyin |last1=Falola|first2=Adam |last2=Paddock|title=Environment and Economics in Nigeria |publisher=Routledge |year=2012|id=ISBN 1-136-66247-2 |url=https://books.google.com/books?id=ANzFx1O95eAC&pg=PA78 |access-date= 2015-03-29|pages=78}}</ref> Још [[1847]], након што су многе државе начелно забраниле трговину робљем,<ref>{{cite news|title=10 things about British slavery |publisher=BBC News |year=2005|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/magazine/4742049.stm |accessdate= 28. 5. 2011}}</ref> из Африке је у цели свет одаслано преко 80.000 припадника робља. У 19. су веку робови као главна роба замењени другим добрима, на пример палминим уљем. Робовање у Нигерији стављено је ван закона тек [[1901]]. године, а кућни робови постојали су и раних 1950-их.<ref>{{cite web|title=Slavery – Historical survey – Slave societies|work=Encyclopædia Britannica's Guide to Black History|publisher=[[Encyclopædia Britannica]]|year=2011|url=http://www.britannica.com/blackhistory/article-24157|accessdate= 28. 5. 2011}}</ref> Почетком [[19. век]]а [[ислам]]ски реформатор [[Усман дан Фодио]] подвргнуо је контроли народа [[Фулани]] велик део нигеријског севера.
 
На прелазу 19. у 20. век подручје Нигерије колонизовала је [[Уједињено Краљевство]], испочетка је поделивши на Северну и Јужну Нигерију. Обе су колоније уједињене [[1914]]. Британци су локалним поглаварима оставили значајна овлашћења, посебно на исламском северу,<ref>Garba, Safiya J., "[http://www.mcser.org/images/stories/JESR-Special-Issues/JESR%202012%20Special%20Issue%20vol%202%20no%207/Safiya%20J%20Garba.pdf The Impact of Colonialism on Nigerian Education and the Need for E-Learning Technique for Sustainable Development]", ''Journal of Education and Social Research,'' MCSER-Mediterranean Center of Social and Educational Research (Rome; Vol. 2 (7) October 2012); pp. 56 ({{ISSN|2239-978X}})</ref> док је југ [[хришћанство|христијанизован]], а донекле и поевропљен, што је погодовало економском развоју и учинило југ богатијим, а његове становнике боље образованим. Лагос, стављен под британску управу тек [[1906]]., имао је раних 1950-их 270.000 становника. Од тога су тек 4.000 били Европљани, а у самоме средишту града живело је 28.000 људи на 24 ха земље.
Ред 110:
 
Пољопривредни ресурси: [[кикирики]], [[уљна палма|уљне палме]], [[кафа]], [[просо]], [[кукуруз]], [[батат|слатки кромпир]], [[парадајз]]. Индустрија: машинска, обојена металургија, рафинерија нафте, хемијска, дрвна, обуће, текстилна...
 
Руде: [[нафта]], [[боксит]], [[азбест]], [[камени угаљ]], [[олово]], [[злато]]. За индустрију као и за руде све већи утицај жели имати држава како би их „заштитила“ од страног капитала.
 
Линија 116 ⟶ 117:
 
== Литература ==
* {{Cite book|first1=Toyin |last1=Falola|first2=Adam |last2=Paddock|title=Environment and Economics in Nigeria |publisher=Routledge |year=2012|id=ISBN 1-136-66247-2 |url=https://books.google.com/books?id=ANzFx1O95eAC&pg=PA78 |access-date= 2015-03-29|pages=78}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref= harv|first1=Toyin |last1=Falola|first2=Ann |last2=Genova|title=Historical Dictionary of Nigeria |publisher=Scarecrow Press |year=2009|id=ISBN 0-8108-6316-2 |url=https://books.google.com/books?id=rdDKeMEwPdMC&pg=PA328 |access-date=2015-03-29|pages=328}}
* {{Cite book|ref= harv |first1=Fiona|last1=MacDonald|first2=Elizabeth|last2=Paren|first3=Kevin|last3=Shillington|first4=Gillian|last4=Stacey|first5=Philip|last5=Steele|publisher=Marshall Cavendish |year=2000|id=ISBN 0-7614-7158-8|url=https://books.google.com/books?id=joh5yHfcF-8C&pg=PA385|title= Peoples of Africa|volume=1}}
* {{Cite book|ref= harv|title=Hegemony and culture: politics and religious change among the Yoruba|first=David D.|last=Laitin|publisher=[[University of Chicago Press]] |year=1986|isbn=978-0-226-46790-0|url=https://books.google.com/books?id=dHbrDvGQEbUC&pg=PA111|pages=111}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нигерија”