Википедија

Порторико — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 7:
| грб = Coat of Arms of Puerto Rico.svg
| химна = -{La Borinqueña}-
| мото = Joannes est nomen ejus <br />(Јован му је име)
| службени језик = [[Шпански језик|шпански]], [[Енглески језик|енглески]]
| главни град = [[Сан Хуан]]
Ред 31:
}}
 
'''Порторико''' ({{јез-шпа|Puerto Rico}}), званично '''Комонвелт Порторико''' ({{јез-шпа|Estado Libre Asociado de Puerto Rico}}; {{јез-енгл|Commonwealth of Puerto Rico}}), територија је [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких ДржаваСАД]] на североистоку [[Карипско море|Карипског мора]], источно од [[Доминиканска Република|Доминиканске Републике]] и западно од [[Америчка Девичанска Острва|Америчких]] и [[Британска Девичанска Острва|Британских Девичанских Острва]].
 
Порторико је архипелаг који чине главно острво Порторико и бројна мања острва, међу којима су највећа [[Вијекес (острво)|Вијекес]], [[Кулебра (острво)|Кулебра]], и [[Мона (острво)|Мона]]. Острво Порторико је најмање острво [[Велики Антили|Великих Антила]], док је по броју становника треће од четири острва. Највећи и главни град је [[Сан Хуан]]. Захваљујући свом положају Порторико има тропску климу а самим тим топло време је присутно током целе године. Становништво углавном користи шпански језик а енглески, поред шпанског, има статус службеног језика.
Ред 45:
Порторико чини главно острво Порторико и неколико значајних острва, међу којима су Вијекес, [[Кулебра]], [[Мона (Порторико)|Мона]], [[Десечео]], и [[Каха де Муертос]]. Од ових пет мањих острва само су Кулебра и Вијекес настањени током целе године. Поред ових, постоји и много мањих острва као што су Монито и Острво Сан Хуан, на ком се налази Стари Сан Хуан и Пуерта де Тијера.
 
[[Датотека:Rico (1).png|мини|лево|410п]] Порторико се простире на површини од 9.104 кмkm<sup>2</sup> У правцу исток-запад највеће растојање на острву је 180 километараkm док је у правцу север-југ 65 километараkm.<ref name=topuertorico.com>{{cite web
|url=http://www.topuertorico.org/geogra.shtml |title=Welcome to Puerto Rico!|publisher=topuertorico.org| accessdate = 22. 8. 2014.}}</ref> Најмање је острво [[Велики Антили|Великих Антила]].
 
Ред 60:
=== Клима ===
 
Порторико је смештен у тропском климатском појасу. Температура је блага током целе године и креће се од 27&nbsp;°C у нижим пределима до 21 степен Целзијуса&nbsp;°C у планинама. Између летње и зимске просечне температуре разлика је само три °C. Разлог томе је што топла вода Атлантског океана ублажава утицај хладног ваздуха који долази са севера и северозапада. Средишњи Кордиљери значајно утичу на промене у температури и количини падавина. Током целе године са истока дувају пасати. Кишна сезона траје од априла до новембра. Четвртина годишње количине падавина изручи се током тропских урагана. Годишња количина падавина је 1.687 мм.<ref name="Daly2003">Daly, Christopher, Eileen H. Helmer, and Maya Quiñonez. 2003. Mapping the Climate of Puerto Rico, Vieques and Culebra. International Journal of Climatology 23: 1359-1381.</ref>
 
{{clr}}
Ред 162:
Древна историја данашњег Порторика је недовољно позната. За разлику од других већих, напреднијих домородачких заједница Новог света (Астеци и Инке) и народа који су оставили обиље арехеолошких трагова о својим друштвима, иза домородачког становништво Порторика остали су само оскудни артефакти. О њиховом постојању говоре ретка археолошка налазишта и записи шпанских истраживача из колонијалног доба. Прву свеобухватну књигу о историји Порторика написао је фратар [[Ињиго Абад и Ласијера]] 1786, скоро три века након што су Шпанци стигли на ово острво.<ref>{{Cite book |last=Abbad y Lasierra |first=Iñigo |title=Historia Geográfica, Civil y Natural de la Isla de San Juan Bautista de Puerto Rico}}</ref>
 
Први становници острва били су Ортоироиди, амерички Индијанци из Архајског доба. Бавили су се ловом и риболовом а на Порторико су дошли из Јужне Америке. Према неким научницима населили су се у овим крајевима пре четири хиљаде година.<ref name =Rouse>Rouse, Irving. ''The Tainos : Rise and Decline of the People Who Greeted Columbus''. {{page|year=|id=ISBN 0-300-05696-6.|pages=}}</ref> На острву Вијекуес је 1990. пронађен скелет стар око четири хиљаде година.<ref>{{cite web|last=Mahaffy|first=Cheryl|title = Vieques Island - What lies beneath|date = 28. 1. 2006.|publisher = Edmonton Journal|url=http://www.canada.com/edmontonjournal/news/travel/story.html?id=eb3c0119-8328-4b52-96ed-4a63763160f7|accessdate = 7. 8. 2014.}}</ref> Ортоироиде су потиснули Саладоиди, припадници културе из исте области која је на Порторико дошла између 430. и 250. пре нове ере.<ref name=Rouse/>
 
Између 120. и 400. године на острво је дошло племе [[Ињери]], које је првобитно живело на подручју реке [[Ориноко]], на северу Јужне Америке. Између 4. и 10. века живели су заједно са народом Араико.
Ред 174:
Колумбо је на тле Порторика ступио 19. новембра 1493. током свог другог путовања у Нови свет. Острво је назвао Сан Хуан Баутиста у част католичког свеца [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]]. Хуан Понсе де Леон, официр у Колумбовој служби, основао је 8. августа 1508. [[Археолошко налазиште Капара|Капару]], прву шпанску насеобину на овом острву. Касније је обављао дужност гувернера на острву.{{напомена|[[Висенте Јањез Пинзон]] се сматра првом особом која је именована за гувернера Порторика, али он никада није дошао из Шпаније.}} Касније су трговци и поморци острво прозвали Порторико а главна трговачка лука је добила име Сан Хуан.
 
Када су колонизовали острво Шпанци су присилили домороце на живот у ''енкомјендама''. Поред тешког рада Индијанце су погодиле и заразне болести на које нису били имуни.{{sfn|Aufderheide|Rodríguez-Martín|1998|ppp=204}} На пример епидемија малих богиња током 1518. и 1519. усмртила је највећи део домородачког становништва на Порторику.{{sfn|Kohn|2008|ppp=160}}
Краљ [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло I од Шпаније]] је 1520. године издао декрет којим су ослобођени преостали припадници Таино народа. Већ тада је њихов број био веома мали.<ref>{{cite web|url=http://www.yale.edu/gsp/colonial/puerto-rico/index.html |title=Puerto Rico &#124; Colonial Genocides &#124; Genocide Studies Program |publisher=Yale University|date= |accessdate = 8. 8. 2014.}}</ref> Ради обезбеђивања радне снаге Шпанци су почели да увозе робове из подсахарске Африке. Међутим, број робова на Порторику је био мањи него на Куби, Сен Домингу и Гвадалупу, где су Шпанци и Французи направили велике плантаже шећера.<ref name=Dietz>{{harvnb|Dietz||ppp=38}}</ref>
 
Робови из Африке су првенствено коришћени у лукама и градовима где је било сконцентрисано становништво. Унутрашњост острва је и даље била неистражена и неискоришћена. Порторико је ускоро постао важно упориште и значајна лука за даљу колонијалну експанзију Шпаније у северном делу Јужне Америке. На острву је изграђен већи број утврђења и бедема, као што су Форталеза, тврђава Сан Фелипе дел Моро и тврђава Сан Кристобал, ради заштите стратешке луке Сан Хуан од покушаја инвазије и од бројних пљачкашких похода Европљана. Сан Хуан је био важна лука за снабдевање бродова из свих европских земаља која су се бавила прекоатлантском трговином.
Ред 183:
Врховна средишња хунта ({{јез-шпа|Junta Suprema Central}}) смештена у [[Кадиз]]у је 1809. признала Порторико као прекоморску провинцију Шпаније. То је учињено с циљем обезбеђивања политичких веза са острвом јер је Шпанија била усред [[Шпански рат за независност|рата за независност]]. Овиме је становницима Порторика омогућено да делегирају своје представнике за скоро установљени шпански парламент, и равноправност у одлучивању са делегатима Иберијског полуострва, Балеарских и Канарских острва.[[Датотека:garita morro s.jpg|мини|215п|лево|Кула на тврђави Сан Фелипе дел Моро]] Први представник Порторика у шпанском парламенту био је [[Рамон Повер и Хиралт]]. Ове уставне и парламентарне реформе биле су на снази од 1810. до 1814. и од 1820. до 1823. године. Две пута су укидане током обнове монархије на челу са [[Фернандо VII од Шпаније|Фернандом VII]]. Имиграција током 19. века као и реформе у трговини допринели су повећању броја Европљана и развоју привреде на острву, такође су појачали шпански културни и друштвени утицај на острву.
 
Временом је долазило до мањих побуна робова а најозбиљнија је била побуна из 1821. предвођена Маркосом Сиором. Иако није успео да оствари свој циљ Сиоро је стекао статус легенде и постао део порториканског фолклора.<ref name="GB">Guillermo A. Baralt, ''Slave revolts in Puerto Rico: conspiracies and uprisings, 1795-1873''; Markus Wiener Publishers. {{page|year=|id=ISBN 1-55876-463-1|pages=}}. ISBN {{page|year=|isbn=978-1-55876-463-7.|pages=}}</ref>
 
Подстакнути догађањима у Јужној Америци на Порторику почетком 19. века настаје покрет за независност. Због прогона шпанских власти припадници покрета за независност су се окупили на острву Сент Томас. Они су били предвођени бригадним генералом [[Антонио Валеро де Бернабе|Антониом Валером де Бернабеом]] и [[Марија де лас Мерседес Барбудо|Маријом де лас Мерседес Барбудо]]. Ондашњи гувернер Порторика [[Мигел де ла Торе]] разоткрио је и похапсио поборнике независности, док су неки успели да оду у егзил.<ref>{{cite web|url=http://www.raquelrosario.net/Historias%20Claridad%20Mercedes%20Bar.pdf |title=María de las Mercedes Barbudo; Primera mujer independentista de Puerto Rico; CLARIDAD; December 1994;|pages=19|format=PDF |date= |accessdate = 10. 8. 2014.|pages=19}}</ref>
[[Датотека:Intentona de Yauco.jpg|мини|240п|Застава Фидела Велеза и његових сабораца током устанка познатог као "Intentona de Yauco“]]
 
Ред 198:
Након пропасти устанка предводници ове побуне отишли су у егзил у Њујорк. Тамо су 8. децембра 1895. основали Порторикански револуционарни комитет ({{јез-шпа|Comité Revolucionario de Puerto Rico}}) и наставили борбу за независност Порторика. [[Антонио Матеј Љуберас]] је са вођама покрета за независност из Јаука 1897. организовао још један устанак познат као ''Покушај пуча у Јауку'' ({{јез-шпа|Intentona de Yauco}}). Тамо је први пут истакнута каснија порториканска национална застава. Гласине о покушају пуча су стигле до шпанских власти које су брзо реаговале и осујетиле последњи значајнији устанак на острву током шпанске владавине. {{sfn|Negroni|1992|pp=}}
 
Луис Муњоз Ривера је 1897. убедио шпанску владу да пристане на доношење ''Повеље о аутономији'' Кубе и Порторика. Наредне године почела је да ради прва, али краткотрајна, аутономна влада Порторика који је сада био дефинисан као прекоморска провинција Шпаније. Овај споразум је подразумевао да Шпанија и даље именује гувернера Порторика, који је имао могућност да поништи било коју законодавну одлуку, и скупштину коју су чинили изабрани представници Порторика и делегати које је именовала шпанска влада. Општи избори су организовани марта 1898. а влада је почела са радом 17. јула 1898.<ref>{{cite web |url= http://www.solboricua.com/history2.htm#usa |title=USA Seizes Puerto Rico |year=2000|work=History of Puerto Rico |publisher=solboricua.com}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.topuertorico.org/history4.shtml |title=History |accessdate = 11. 8. 2014. |authorlast=Magaly Rivera |first=Magaly|publisher=topuertorico.org }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.loc.gov/rr/hispanic/1898/chronpr.html |title=Chronology of Puerto Rico in the Spanish-American War |work=The World of 1898: The Spanish–American War |publisher=Hispanic Division, Library of Congress}}</ref>
 
=== Колонија Сједињених Америчких Држава ===
Ред 215:
==== Америчко држављанство ====
 
Конгрес САД је 1917. донео [[Џоунс-Шафротов акт]], познатији као Џоунсов акт, којим су Порториканци стекли право на америчко држављанство.<ref>{{Cite book |title= The Louisiana Purchase and American Expansion: 1803–1898 |first1= Sanford |last1= Levinson |first2= Bartholomew H. |last2= Sparrow |location= New York |publisher= Rowman & Littlefield Publishers |year= 2005 |pages= 166, 178.}}</ref> Овој одлуци су се успротивили сви чланови Представничког дома Порторика јер су сматрали да је то учињено с циљем регрутовања Порториканаца за војску САД и њихово учешће у Првом светском рату.<ref name="Gonzalez" />
 
[[Датотека:Puerto Ricans in WWII.jpg|лево|мини|Војници 65. пешадијског пука на обуци у Салинасу на Порторику, августа 1941.]]
Ред 223:
Током првих неколико деценија америчке владавине на сиромашење острва утицале су природне непогоде, као што су земљотрес и цунами из 1918, и [[Велика криза|Велика депресија]].<ref>{{cite web |url=http://redsismica.uprm.edu/English/information/quake1918.php |title=Earthquake of 1918 |publisher=Puerto Rico seismic network |accessdate = 19. 8. 2014.}}</ref> Неке вође политичких станака, као што је [[Педро Албизу Кампос]], лидер Националистичке партије Порторика, захтевале су промене у односима са Сједињеним Државама. Он је 1935. организовао протесте на Универзитету Порторика у Рио Пиједрасу у којима је полиција усмртила четворо демонстраната.
 
Амерички сенатор [[Милард Тајдингс]] је 1936. представио нацрт закона којим би Порторику била омогућена независност. Иако су све порториканске партије подржале нацрт закона он није прошао због противљења [[Луис Муњоз Марин|Луиса Муњоза Марина]] из Либералне партије. Марин је сматрао да ће овај закон имати лоше последице по привреду Порторика.<ref name="Gatell">{{Cite book |last=Gatell|first=Frank Otto |title=Independence Rejected: Puerto Rico and the Tydings Bill of 1936 |url=http://www.jstor.org/stable/2510353 |format= |accessdate=19 |accessyear=2014 |accessmonth=8 |publisher= |location= |pages=25-44 }}</ref>
 
У другој половини тридесетих година 20. века дошло је до сукоба присталица независности са органима реда на острву. Најозбиљнији протести десили су се 21. марта 1937. у Понсу када је Острвска полиција, еквивалент Националној гарди, убила деветнаесторо и ранила више од двеста људи.<ref name=1937inquiry>{{cite web|url=http://www.llmc.com/TitleLLMC.asp?ColID=3&Cat=136&TID=7037&TName=Ponce%20Massacre,%20Com.%20of%20Inquiry,%201937 |title=Report of the Commission of Inquiry on Civil Rights in Puerto Rico. The Commission, 70p, np, May&nbsp; 22, 1937 |publisher=Llmc.com |accessdate = 19. 8. 2014.}}</ref> Овај догађај је познат као [[масакр у Понсу]]. За последицу је имао нови предлог сенатора Тајдингса за доношење нацрта закона о независности Порторика, међутим и тај предлог је глатко одбачен.
 
Администрације [[Френклин Делано Рузвелт|Френклина Рузвелта]] и [[Хари Труман|Харија Трумана]] су склопиле компромисни споразум са Луисом Муњозом Марином и осталим порториканским политичким вођама око управе над острвом. Председник САД Хари Труман је 1946. по први пут за гувернера Порторика именовао особу рођену на овом острву, [[Хесус Пињеро|Хесуса Пињера]].
Ред 279:
 
== Извори ==
{{reflist|230em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Negroni|title=Historia militar de Puerto Rico |first= Héctor Andrés |publisher=Sociedad Estatal Quinto Centenario |year=1992|isbn=978-84-7844-138-9}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Gatell|first=Frank Otto |title=Independence Rejected: Puerto Rico and the Tydings Bill of 1936 |url=http://www.jstor.org/stable/2510353 |format= |accessdate=19 |accessyear=2014 |accessmonth=8 |publisher= |location= |pages=25-44 }}
* {{Cite book |ref= harv|title= The Louisiana Purchase and American Expansion: 1803–1898 |first1= Sanford |last1= Levinson |first2= Bartholomew H. |last2= Sparrow |location= New York |publisher= Rowman & Littlefield Publishers |year= 2005 |pages= 166, 178.}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Gonzalez|first=Juan|title=Harvest of Empire: A History of Latinos in America|url=http://books.google.com/books?id=YpBUnwEACAAJ|year=2000|publisher=Penguin Books|isbn=978-0-14-025539-3|pages=60-63}}
* {{Cite book |ref= harv| first = George C.|last=Kohn| title = Encyclopedia of Plague and Pestilence: From Ancient Times to the Present|url=http://books.google.com/?id=tzRwRmb09rgC&pg=PA160| publisher=Infobase Publishing|year=2008 | pages=160 |id=ISBN 0-8160-6935-2|pages=160}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Aufderheide|first1=Arthur C.|last2=Rodreguez-Martin|first2=Conrado|title=The Cambridge Encyclopedia of Human Paleopathology|url=http://books.google.com/books?id=qubTdDk1H3IC&pg=PA204|year=1998|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-55203-5}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Abbad y Lasierra|first=Iñigo|title=Historia Geográfica, Civil y Natural de la Isla de San Juan Bautista de Puerto Rico}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Порторико”