Изабела I од Кастиље — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (Разне исправке)
== Брачни споразуми ==
Од своје треће године, Изабела је била верена за [[Фернандо II од Арагона|Фернанда]], сина [[Хуан II од Арагона|Хуана II од Арагона]].
 
Међутим, шест година касније, Енрике IV је прекинуо овај споразум, како би је верио са принцем Карлосом. До брака није дошло будући да се Хуан II од Арагона оштро противио томе. Такође су били неуспешни покушаји Енрикеа IV да је венча са краљем Алфонсом V од Португала, двадесет година старијим од ње. Године [[1464]], Изабела га је одбила, стављајући разлику у годинама у први план. Са само шеснаест година, била је верена за [[Педро Хирон|Педра Хирона]], који је тада имао четрдесет три године, али ни до овог брака није дошло, будући да је Хирон умро, из непознатих разлога, на путу до своје веренице.
 
 
Након тога, краљ је покушао да је вери за Карлоса од Валоа, брата [[Луј XI|Луја XI]], на шта Изабела поново није пристала. Француски монарх је потом тражио руку Енрикеове ћерке Хуане, за свог брата. Пре него што је упознао вереницу, Карлос умире [[1472]]. године.
 
У међувремену, Хуан II од Арагона је покушао тајно да преговара са Изабелом око венчања са својим сином, Фернандом. Изабела је сматрала да је он био најбољи кандидат, али како су били у сродству, била им је потребна [[Златна була|папска була]] како би ступили у брак. [[Папа]], међутим, није потписао овај [[документ]], плашећи се негативних последица које би то могло донети, како су и [[монархија|краљевства]] [[Кастиља|Кастиље]], [[Португалија|Португалије]] и [[Француска|Француске]] била против брака Изабеле и Фернанда.
 
== Период након смрти ==
Током [[16. век|16.]] и [[17. век]]а, историчари су се углавном бавили ликом краља Фернанда, док је Изабелина фигура била у сенци. Краљ Фернандо је описиван као великодушан, љубазан, умерен човек, увек спреман да преговара, док је Изабела осликана као неумољива, оштра и сурова жена. Почетком [[19. век]]а објављено је дело ''-{Elogio de la Reina Católica}-'' у којем се по први пут у центру пажње налазила краљица, док је лик краља био у другом плану. У овом делу је аутор позитивно осликао краљицу Изабелу; истакао је њене врлине. Ово дело је утицало на многе историчаре касније, све до средине [[20. век]]а. Краљ [[Фернандо VII од Шпаније|Фернандо VII]], након што се вратио у Шпанију [[1815]]. године, успоставља [[апсолутизам]] и ствара [[орден Изабеле Католичке]], високо знамење које и данас-дан додељује шпанска влада. Касније, шпански либерали и романтичари 19. века настојали су да имају позитивну слику католичких краљева, које су сматрали последњим националним [[Monarh|монарсима]].
 
Од [[1938]]. године, [[Франсиско Франко|Франкова]] диктатура је у потпуности користила фигуру и симболе Изабеле Католичке у својој пропаганди. Године [[1958]]. [[надбискуп]] из Ваљадолида [[Хосе Гарсија и Голдарас]] је започео процес којим је Изабела проглашена за [[светац|светицу]]. Сачинио је групу [[историја|историчара]] чији је задатак био да истакну најважније ствари из краљичине биографије. [[Луис Суарес Фернандез]] писао је о протеривању Јевреја. На ту тему је објавио неколико књига. Остали чланови ове групе били су [[Антонио Румеу де Армас]] и [[Мигел Анхел Ладеро Кесада]]. Овај процес траје и дан-данас.
 
1.572.075

измена