Муслимани (народ) — разлика између измена

м
м
 
== Фрагментација ==
За време постојања [[СФРЈ]], велика већина муслиманског народа била је изразито југословенски оријентисана. Међутим, након трагичне погибије [[Џемал Биједић|Џемала Биједића]], председника [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (1971-1977), који је као херцеговачки Муслиман био искрени Југословен, водећи кадрови [[СКЈ]] из редова Муслимана почели су да воде опортунистичку политику интересног затварања у оквире републичких граница. Иако су Муслимани живели не само у Босни и Херцеговини, већ и у појединим крајевима Србије и Црне Горе, као и широм Југославије, партијска елита у Сарајеву је током осамдесетих година у потпуности занемарила потребу за очувањем народног јединства у оквиру Југославије као заједничке државе, чиме је постављена основа за успон [[Партикуларизам|партикуларистичких]] тенденција које су биле фокусиране искључиво на Босну и Херцеговину. Тиме је дато зелено светло за успон [[Национализам|националистичких]] снага, на челу са [[Алија Изетбеговић|Алијом Изетбеговићем]] и његовом [[Странка демократске акције|Странком демократске акције]], која је 1990. године на [[Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.|републичким изборима]] задобила поверење велике већине босанско-херцеговачких Муслимана. Тиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама не само у односу на Југославију, већ и на целину муслиманског народа. Ова политика је достигла кулминацију почетком 1992. године, када се велика већина босанско-херцеговачких Муслимана на [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдуму]] определила за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, иако је таква одлука директно доводила до цепања самог муслиманског народа и државно-политичког одвајања од Муслимана у Србији и Црној Гори. Додатни корак ка разбијању јединства учињен је 1993. године на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у [[Бошњаци|Бошњаке]], чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново национално значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице и расправе међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до трајних подела.
 
Таквом политиком, дато је зелено светло за успон [[Национализам|националистичких]] снага, на челу са [[Алија Изетбеговић|Алијом Изетбеговићем]] и његовом [[Странка демократске акције|Странком демократске акције]], која је 1990. године на [[Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.|републичким изборима]] задобила поверење велике већине босанско-херцеговачких Муслимана. Тиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама не само у односу на Југославију, већ и на целину муслиманског народа. Ова политика је достигла кулминацију почетком 1992. године, када се велика већина босанско-херцеговачких Муслимана на [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдуму]] определила за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, иако је таква одлука директно доводила до цепања самог муслиманског народа и државно-политичког одвајања од Муслимана у Србији и Црној Гори.
 
Додатни корак ка разбијању јединства учињен је 1993. године на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у [[Бошњаци|Бошњаке]], чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново национално значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице и расправе међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до трајних подела.
 
== Савремено стање ==