Госпођа Даловеј — разлика између измена

Клариса Даловеј се шета по [[Лондон|Лондону]]у ујутру и припрема за забаву коју организује те вечери.Пријатан дан подсећа је на младост проведену у селу Бортон и наводи је да поново размисли о свом избору – удала се за поузданог Ричарда Даловеја, уместо за тајанственог и компликованог Питера Волша, а бити са Сали Сетон '''„'''никада није ни била опција'''“.''' Питер Волш продубљује овај њен унутрашњи конфликт својом посетом тог јутра.

Питер Волш је стари Кларисин пријатељ коме већина подухвата у животу није пошла за руком. Клариса је одбила његову понуду за брак у прошлости.У међувремену је био у Индији, развео се од жене и дошао да тражи посао у Енглеској, спремајући се у исти мах да се ожени удовицом једног мајора.<ref>Кољевић, Светозар: Енглески романсијери XX века, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2002., стр. 215</ref>

Читава радња романа „Госпођа Даловеј”, ако се изузму сећања, одвија се једног дана у јуну 1923. Пример је нарације тока свести, где свака сцена пажљиво прати тренутне мисли одређеног лика. Вулф замагљује разлику између директног и индиректног говора кроз читав роман тако што слободно мења нарацију између свезнајућег приповедача, индиректног унутрашњег монолога и солилоквија.<ref name=":0">Dowling, David (1991). ''Mrs Dalloway: Mapping Streams of Consciousness''. Twayne Publishers. p. 46. <nowiki>ISBN 978-0-8057-9414-4</nowiki>.</ref>Прича следи најмање двадесет ликова на овај начин, али највећи део романа прати Кларису Далловеј и Септимуса Смита.

=== Феминизам ===

Као коментатор међуратнoг друштвa, Кларисин лик наглашава улогу жена као "Анђела у кући" . Oличава сексуалну и економску репресију и нарцизизам буржоаских жена које никад нису познавале глад и несигурност жена из радничке класе.

Кларису Даловеј јако привлачи Сели Сетон у Бортону. Тридесет четири године касније Клариса и даље мисли да је пољубац који се десио између њих две најсрећнији тренутак у њеном животу. Она осећа према Сели „ исто како и мушкарац осећа“ али она не препознаје та осећања као знаке бисексуалности.  

Слично томе, Септимуса прогања слика његовог драгог пријателља Еванса, команданта, који се описује као особа која је уздржана у друштву жена. Наратор описује понашање Септимуса и Еванса када су заједно као „два пса који се играју на тепиху у облику срца“ , који су неодвојиви, „морали су да буду заједно, да деле све заједно, да се туку, да се свађају...“ Жан И. Кенард констатује да би се реч делити лако могла читати у Форстеровом маниру, можда као у Форстеровом „Морису“ који показује да се у том добу та реч користила за описивање хомосексуалног односа. Кенард примећује да је „све већа одвратност Септимуса према идеји о хетересексуалном односу“, да се суздржава од секса са Рецијом и да „осећа да му је чин спајања био одвратан пре краја“<ref>Kennard, Jean E. "Power and Sexual Ambiguity: The ''Dreadnought'' Hoax, ''The Voyage Out'', ''Mrs Dalloway'' and ''Orlando''". ''Journal of Modern Literature'', Vol. 20, No. 2 (Winter 1996), pp. 149–164.</ref>