Доњолужичкосрпски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{Инфокутија језик
| име = доњолужичкосрпски
| изворноиме = {{lang|dsb|''Dolnoserbšćina, Dolnoserbski''}}
| изговор = {{IPA|[ˈdɔlnɔˌsɛrskʲi]}}
| боја = Индоевропски
Ред 26:
}}
'''Доњолужичкосрпски језик''' ({{јез|dsb|''Dolnoserbska rěc''}}) један је од два [[књижевни језик|књижевна језика]] [[Лужички Срби|Лужичких Срба]]. Говори се у историјској покрајини [[Доња Лужица]] у покрајини [[Бранденбург]], на истоку [[Немачка|Њемачке]]. Припада [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпској групи]] [[Западнословенски језици|западнословенских језика]]. Доњолужичкосрпски језик говори према подацима из [[2007]]. године 6860 људи.
Доњолужичкосрпски језик заједно са [[Горњолужичкосрпски језик|горњолужичкосрпским]] испољава заједничке карактеристике, а има исте карактеристике као сви западнословенски језици. Штавише, једна карактеристика спаја лужичкосрпске језике са [[Лехитски језици|лехитском подругом]], а друг са [[Чешко-словачки језици|чешко-словачком]]. Доњолужичкосрпски се од горњолужичкосрпског разликује на свим [[Ниво језичке структуре|нивоима]] [[Језички систем|језичког система]]: у [[фонетика|фонетици]] (распрострањен [[сугласник]] ''{{јез|dsb|g}}'' [[Праскави сугласник|праскавог облика]]; подударање [[африкати|африката]] ''{{јез|dsb|č}}'' са тврдим сибилантом ''{{јез|dsb|c}}''; промјена тврдог ''{{јез|dsb|r}}'' послије ''{{јез|dsb|p, t, k}}'' у тврдо ''{{јез|dsb|š}}''; промјена ''{{јез|dsb| ć, ʒ́}}'' у фрикативне меке шуштаве сугласнике ''{{јез|dsb|ś, ź}}''); у [[Морфологија (лингвистика)|морфологији]] (постојање [[супин]]а; одсуство у дијалектном облику [[аорист]]а и [[имперфекат|имперфекта]]) и у [[лексика|лексици]] (''{{јез|dsb|bom}}'' „дрво”, ''{{јез|dsb|twarc}}'' „тесар”, ''{{јез|dsb|gluka}}'' „срећа” итд. супротност су горњолужичким ријечима истог значења ''{{јез|hsb|štom, ćěsla, zbožo}}''). Формирање доњолужичкосрпске књижевне норме у великој мјери је било под утицајем горњолужичкосрпског језика, али за разлику од горњложучкосрпског, доњолужичкосрпски је мање нормализован и строго кодификован, карактеризујући нестабилност и већу варијабилност.
| |||