Лептири — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 188.2.43.186 (разговор) на последњу измену корисника ADprom
ознака: враћање
м Мање измене текста
Ред 1:
{{Сређивање|Унос унутрашњих веза и референци|15|12|2016}}{{лош српски}}
{{Taxobox
| color = pink
| name = -{Lepidoptera}-
| image = Parthenos_sylvia_philippensis.jpg
Линија 14 ⟶ 13:
| ordo = '''-{Lepidoptera}-'''
| ordo_authority = -{[[Карл фон Лине|Linnaeus]]}-, [[1758]]
| subdivision_ranks = надфамилијенатпородице
| subdivision =
 
Линија 62 ⟶ 61:
* [[Noctuoidea]]}-
}}
'''Лептири''' ({{јез-лат|Lepidoptera}}) други су по величини ред [[Инсекти|инсеката]], коме припадају [[дневни лептир]]и, [[Мољац|мољци]] и [[ноћни лептир]]и. Одрасле јединке имају два пара мембранастих [[крилоКрило|крила]] и [[усни апарат]] прилагођен за сркање.
 
Ред има око 180.000 [[врста]] подељених у 127 породица<ref name="Capinera">{{Cite book |last=Capinera |first=John L. |title=Encyclopedia of Entomology |publisher=Springer |year=2008 |edition=2nd |volume=4 |pages=626–672 |chapter=Butterflies and moths |isbn=9781402062421|url=https://books.google.com/?id=i9ITMiiohVQC&printsec=frontcover}}</ref> и 46 надпородицанатпородица.<ref name="Taxome1">{{cite web |url=http://www.ucl.ac.uk/taxome/lepnos.html |title=Taxonomy of Lepidoptera: the scale of the problem |author=Mallet, Jim |date=12. 6. 2007 |work=The Lepidoptera Taxome Project |publisher=University College, London |accessdate=8. 2. 2011}}</ref><ref>{{cite web | title = Lepidoptera Taxome Project | publisher =Lepidoptera Taxome Project | url = http://www.ucl.ac.uk/taxome/ | accessdate = 25. 2. 2015}}</ref> Научни назив потиче од [[грчки језик|грчких]] речи -{''lepido''}- (крљушт) и -{''pteron''}- (крило).<ref name="Etymology">{{cite web |url=http://www.etymonline.com/index.php?term=lepidoptera |title=Lepidoptera |author=Harper, Douglas |publisher=The Online Etymology Dictionary |accessdate=8. 2. 2011}}</ref> Дневни лептири (-{Rhopalocera}-) су велика клада из реда лептира (-{Lepidoptera}-). Одрасли дневни лептири имају велика, често јарко обојена крила, која видљиво, подрхтавају у лету. Ова група се састоји од великe натпородице -{Papilionoidea}- ([[Papilionoidea|једрилци]]) и две мањe натпородице, скелари (-{[[Hesperioidea]]}-) и мољци-лептири (-{[[Hedyloidea]]}-). Фосили лептира који су пронађени стари су око 56 милиона година.
 
Лептири пролазе кроз потпуну метаморфозу, која обухвата четири фазе животног циклуса. Крилати одрасли полажу јаја на биљку хранитељку којом ће њихове ларве, познате као [[Гусеница|гусенице]] да се хране. Гусенице расту, понекад врло брзо, а када се потпуно развију, учауре се у лутку. Када се метаморфоза заврши, кожа лутке се цепа, одрасли инсект пење се, и након што су се крила проширила и осушила, он одлети. Неки лептири, посебно у тропским крајевима, имају неколико генерација у току једне године, док други имају једну генерацију, а неким врстама које насељавају хладнија станишта може бити потребно неколико година да прођу кроз цео животни циклус.
Линија 71 ⟶ 70:
 
== Таксономија и филогенија ==
Најранији фосили -{Lepidoptera }- су малифосили мољци,малог мољца јурске''-{Archaeolepis старостиmane}-'' из [[Јура|Доње јуре]] (Ране јуре), престари око 190 милиона година.<ref Лептириname="GrimaldiEngel2005">{{cite book |last1=Grimaldi |first1=David A. |last2=Engel |first2=Michael S. |title=Evolution of the Insects |url=https://books.google.com/books?id=Ql6Jl6wKb88C&pg=PA561 |year=2005 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-82149-0 |page=561}}</ref><ref name="DaviesButler2008">{{cite book |last1=Davies |first1=Hazel |last2=Butler |first2=Carol A. |title=Do Butterflies Bite? |url=https://books.google.com/books?id=6bOI4-tfxJkC&pg=PA48 |year=2008 |publisher=Rutgers University Press |isbn=978-0-8135-4268-3 |page=48}}</ref> Дневни лептири су еволуирали од [[Мољци|мољаца]], па док су дневни лептири ''[[monophyleticMonofilija|монофилетска]]'' (формирања јединствене клада), мољци то нису. Најстарији лептирифосили дневних лептира су из [[Paleocen]]a, Palaeoceneа MoClayпронађени или Furсу Formationу Данској.
 
Традиционално, лептири су подељенидневни лептири дељени у суперфамилијенатпородице -{[[Papilionoidea]]}-, и мањих групација наскелари (-{[[Hesperioidea]] (скипера}-) и вишеамерички мољаца наликмољци-лептири (-{[[Hedyloidea]] Америке}-). Филогенетичка анализа указује да је традиционална натпородица -{[[Papilionoidea]]}- је paraphyletic[[Parafiletičnost|парафилетска]] у односу на друге две групе, тако да би обојеобе требалитребало да буду укључениукључене у једну-{[[Papilionoidea]]}-, групупа лептира,би натпородица -{[[Papilionoidea]]}- и клада -{[[Rhopalocera]]}- били синоними.<ref>{{cite journal |last1=Heikkilä |first1=M. |last2=Kaila |first2=L. |last3=Mutanen |first3=M. |last4=Peña |first4=C. |last5=Wahlberg |first5=N. |year=2012 |title=Cretaceous Origin and Repeated Tertiary Diversification of the Redefined Butterflies |journal=Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences |volume=279 |issue=1731 |pages=1093–1099 |doi=10.1098/rspb.2011.1430 |pmid=21920981 |pmc=3267136}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Kawahara |first1= A. Y. |last2=Breinholt |first2=J. W. |year=2014 |title=Phylogenomics Provides Strong Evidence for Relationships of Butterflies And Moths |journal=Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences |volume=281 |issue=1788 |doi=10.1098/rspb.2014.0970 |pmid=24966318 |pmc=4083801 |page=20140970}}</ref>
== Биологија ==
=== ОснонеОсновне одлике ===
Одрасли лептири се одликују по своја четири крила, које дају Lepidoptera њихово име (Стара Грчка λεπις лепис, обим + πτερον птерон, крило). Ове ваге дају крила лептира своју боју: они су пигментисани са меланинс да им дају црне и браон боје, као и деривате и флавона да им дају жуте мокраћне киселине, али многи од плаве, зелене, црвене и преливају боје стварају структурне обојености производиле би микро структуре скала и длака. Као и свим инсеката, тело је подељен у три дела: главе, грудног коша и абдомена. Обим грудног коша се састоји од три сегмента, сваки са паром ногу. У већини породица лептира Антене су ударен, за разлику од мољаца који могу имати кончану или пернату. Дуги нос може да се котуровима користи кад пијуцкају нектар из цветова.