Криминалистика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
Ради се о стручном изразу из области ратних вјештина, а значи учење о вођењу чета. Израз „криминалистичка тактика“ први пут употребљава dr Albert Weingart у свом дјелу истог назива, 1904. године.
Прагматичка дефиниција '''криминалистике''' гласи: да је она наука која проучава, проналази и усавршава научне и на практичном искуству засноване методе и средства, која су најпогоднија да се открије и разјасни кривично дјело, открије и приведе кривичној санкцији учинилац, обезбједе и фиксирају сви докази ради утврђивања (објективне) истине, као и да се спријечи извршење будућих планираних и непланираних кривичних дјела.
== Подјела ==
Традиционална подјела је:
'''Криминалистичка тактика''' је емпиријска дисциплина која изучава и усавршава општа криминалистичка правила и радне методе у циљу њихове практичне примјене приликом сузбијања криминалитета, односно, у циљу откривања и расвјетљавања извршених кривичних дјела, као и њиховог спречавања.
'''Криминалистичка техника''' представља посебну област криминалистике која се бавиии изналажењем, прилагођавањем, усавршавањем и примјеном најпогоднијих метода и средстава из области природних и техничких наука.
'''Криминалистичка методика''' (посебна тактика) има за циљ примјену метода и средстава криминалистичке тактике и криминалистичке технике на одређену врсту кривичних дјела. Према томе, криминалистичка методика изграђује и усавршава сопствене методе и средства која се заснивају на специфичностима конкретних врста кривичних дјела.
Али криминалистика се такође може подијелити и на:
'''Хеуристичку криминалистику''' – приступа кривичном дјелу као реалној појави, дјелатности од почетне сумње о кривичном дјелу коју творе: прикупљања података и њихово испитивање, стварање претпоставки, закључивање, успоредба, одбацивање, прихваћање итд. Њена средишња категорија је податак који је у поступовном смислу индициј. У истраживачкој компоненти означује се и као откривање (спрјечавање) кривичног дјела и починитеља. Сврха је прикупљање сазнања нужних за покретање кривичног поступка.
'''Силогистичку криминалситику''' - за разлику од хеуристичке, приступа кривичном дјелу такођер као стварној појави, али уоквиреној у предмету кривичног поступка. Она полази од вјероватности да је одређена особа починила одређено кривично дјело и разматра најсврсиходније начине извођења поступовних радњи, посебице извођења појединих доказа. Њена средишња категорија је у поступовноме смислу доказ, али усто она разматра и друга важна питања.
----
| |||