Јован Ђорђевић (правник) — разлика између измена

}}

'''Јован Ђорђевић''' (1908 — 1989) , правник и политиколог; доктор правних наука и редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду. Академик.<ref>[https://bs.wikipedia.org/wiki/Spisak_akademika_SANU], Приступљено 18.1. 2018.</ref>

== Биографија ==

Јован Ђорђевић рођен је [[10. марта]] [[1908]]. у [[Београд|Београду]]. Основну школу, Четврту београдску гимназију и Правни факултет завршио је у Београду. Докторске студије у [[Париз]]у на [[Сорбона |Сорбони]]. 1945.г. постаје први декан Правног факултета у Београду. Од 1946.г. предаје уставно право, теорију државе и социологију. 1954.г. учествује у „правној изградњи“ Устава и закона [[ФНРЈ]] као помоћник министра гдје обавља функцију секретара Комитета за законодавство и организацију Савезног извршног већа. Судија је Уставног суда Југославије и предсједник Уставног суда Србије. Придружени је професор Универзитета у Паризу - Сорбона . Др Јован Ђорђевић је члан САНУ, одељења друштвених наука: дописни од 17.12.1959, редовни од 20.12.1961. у одборима за изворе српског права и филозофију и друштвену теорију - Члан је Председништва САНУ од 7.4.1966 до 24.4.1969.

Меморандум САНУ из 1986. године,који је требало да научно и интелектуално ојача политичку и сваку другу активност око деструкције постојеће државе, посматран из много углова различито и тумачен, умножен је у 20 примјерака и добили су га 16 чланова Комисије за израду овог акта, а по примјерак и академици – експерти највишег нивоа, позвани да дају своја стручна мишљења о њаму. Били су то [[Добрица Ћосић]], [[Љубомир Тадић]] и Јован Ђорђевић. И ту се види да је др Јован Ђорђевић био у сваком погледу високо позициониран.

 

 

==Признања==