РК Црвена звезда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 42:
Тек деведестих година, Црвена звезда долази до нових трофеја. Почело је изгубљеним финалом у „Пиониру“ 1993. када су секунде делиле од победе у мајсторици против београдског [[РК Партизан|Партизана]], али, нажалост, то генерација предвођена Бутулијом, [[Ненад Перуничић|Перуничићем]], [[Александар Кнежевић (рукометаш)|Кнежевићем]], [[Драган Шкрбић|Шкрбићем]] и [[Дејан Перић|Перићем]] није успела. Након овог пораза, многи првотимци одлазе из клуба, а почиње да се прави нова Звезда. У сезони 1994/95, Црвена звезда осваја [[Куп СР Југославије у рукомету|Куп Југославије]], а трофеј освајају: Радосављевић, [[Ненад Максић|Максић]], [[Владимир Петрић|Петрић]], Војиновић, Капа, Петковић, Јокић… Тренер је био Љуба Обрадовић.
Следећа сезона је била још успешнија: освојена је „дупла круна“, а и у наредне две сезоне је освојена титула [[Прва лига СР Југославије у рукомету|шампиона Југославије]]. Иако се ушло у стварање новог тима, са само четири праве звезде у том тренутку, Предрагом Перуничићем, Петрићем, [[Владан Матић|Матићем]] и [[Жикица Милосављевић|Милосављевићем]], али са сјајним [[Ненад Пуљезевић|Пуљезевићем]] и [[Данијел Шарић|Шарићем]] на голу, предвођени Јовицом Цветковићем са клупе (смена Љубе Обрадовића је претходно изазвала велике потресе), ништа се значајно није променило. Трећа титула у низу (1998. године) освојена је поново са новим тренером ([[Златан Арнаутовић]]).
Тих година, Звезда је постизала одличне резултате и у Европи. У сезони 1995/96, тим стиже чак до полуфинала Купа победника купова. Прво је елиминисан Ђер (34:25 и 27:30), па Бањик из Карвине (29:18 и 26:34), затим Борба из [[Луцерн]]а (33:23 и 26:23). У полуфиналу, Тека из Сантандера је била боља од Звезде (19:25 и 20:19) и спречила је да уђе у прво европско финале. У следећој сезони забележено је и прво учешће у [[ЕХФ Лига шампиона|Лиги шампиона]], наш тим заузима треће место у групи иза [[РК Кил|Кила]] и Винтетура, а испред СКА из [[Минск]]а. И у сезони 1997/98. наш тим је играо у групној фази, и поново био трећи, иза Винтертура и Адемар Леона, а испред Драмена. Наредне године, Звезда није успела да се пласира у групну фазу, јер је поражена од екипе СКА из Минска (30:22, 19:32).
Ред 49:
Након ових успеха, клуб поново запада у кризу, да би се у сезони 2003/04. поново уздигао, освојивши „дуплу круну“. У тиму су тада били: Александар Аџић, Никола Којић, [[Дарко Станић]] (касније прозван „министром одбране“), [[Ненад Вучковић]], [[Растко Стојковић]], [[Никола Манојловић]], [[Иван Никчевић]], Горан Цветковић. [[РК Војводина|Новосадска Војводина]] је освојила титулу у сезони 2004/05, да би следеће три сезоне поново припале нашем клубу.
После очајног старта у сезони 2005/06. (пет узастопних пораза), мало ко је очекивао да ће се Звезда уопште пласирати у заједничку лигу Србије и Црне Горе. На полусезони, Звезда је имала скор 3-1-7, и заузимала је девету позицију (од 12 тимова), па јој је предвиђана грчевита борба за опстанак, а затим се све окренуло у корист нашег тима који је преузео Вук Рогановић. Звезда је заиграла знатно боље, забележила десет узастопних победа рушивши редом противнике у другом делу првенства, и као четврта на табели се пласирала у заједничку лигу. Предвођена [[Петар Ненадић|Петром Ненадићем]], Црвена звезда долази у ситуацију да јој је у последњем колу довољан бод да врати титулу на Маракану. Иако су губили на полувремену против Берана (у гостима), наш тим је преокренуо резултат у наставку, Беране је ипак успело да дође до изједначења на крају, а Звезда је могла да слави нову титулу.
Следеће сезоне, Црвена звезда је тријумфовала са бодом више од Партизана, да би у сезони 2007/08. била убедљивија и на крају сакупила 7 бодова више од другопласиране [[РК Колубара|Колубаре]].
Ред 181:
* '''[[2004]]''' - [[Дарко Станић]], Милош Живојиновић, Славко Крњајац, Никола Којић, Урош Вуковић, Милан Ћоровић, Саша Ђукић, Данијел Суботић, [[Растко Стојковић]], Зоран Илић, [[Никола Манојловић]], Милош Пешић, [[Ненад Вучковић]], Горан Цветковић, Александар Аџић, [[Иван Никчевић]], Марко Танасковић.
* '''[[2006]]''' - Владимир Перишић, Елдар Шишић, Предраг Димитријевић, Урош Вуковић, Филип Шћепановић, Ђорђе Михаиловић, Милош Милошевић, [[Петар Ненадић]], Срђан Тривунџа, [[Данило Лековић]], Мирослав Симић, Милан Павлов, Александар Марковић, Стеван Курбалија, Стојан Радановић, Владимир Грбић.
* '''[[2007]]''' - Владимир Перишић, Светислав Веркић, Стојан Радановић, Урош Вуковић, Жарко Пејовић, [[Мирко Милашевић]], [[Ненад Максић]], Милош Милошевић, [[Петар Ненадић]], Милан Павлов, [[Данило Лековић]], Мирослав Симић, Лазар Савић, Стеван Курбалија, Ђорђе Михаиловић, Владимир Грбић, Филип Шћепановић, Марко Карлеуша, Слободан Чупић, Предраг Димитријевић.
* '''[[2008]]''' - Горан Алексић, Раде Мијатовић, Елдар Шишић, Жарко Пејовић, Стеван Курбалија, Ђорђе Михаиловић, [[Ненад Перуничић]], [[Ненад Максић]], Милан Павлов, [[Данило Лековић]], Милош Милошевић, Мирко Милошевић, [[Мирко Милашевић]], Марко Карлеуша, Милан Вукас, Слободан Чупић, Драшко Ненадић, Александар Босић, Александар Глишић, Александар Стојковић, Немања Зеленовић, Стефан Алчаковић, Александар Ћирић, Драгољуб Поповић.
== Најбоља постава у историји ==
| |||