Светска економска криза — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
[[Датотека:GDP Real Growth.svg|thumb|340px|Мапа света приказује реалан раст [[БДП]] за 2009, земље у браон боји су имале пад БДП.]]
'''Светска економска криза''' или '''велика [[рецесија]]''' је период великог економског пада који је почео крајем [[2000е|прве деценије 21 века]]. Тачан обим, временски оквир и да ли је се завршила су ствар спорења и зависи од земље до земље.<ref name=DPAD121912>{{cite web |title = World Economic Situation and Prospects 2013 |url = http://www.un.org/en/development/desa/policy/wesp/index.shtml |publisher = Development Policy and Analysis Division of the UN secretariat |accessdate = 19. 12. 2012 }}</ref><ref name=UN011513>{{Cite book|title = World Economic Situation and Prospects 2013 |publisher = United Nations |isbn=978-9211091663|last=Nations|first=United|edition = 1st |type = trade paperback |date = 15. 011. 2013 |quote = The global economy continues to struggle with post-crisis adjustments |pages=200}}</ref> Што се тиче обима [[Међународни монетарни фонд|ММФ]] је закључио да је упитању најгора глобална рецесија од краја [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref name="New IMF Global Recession definition"/><ref name="IMF WEO 2009"/> Претходница светске економске кризе су [[финансијска криза 2007/08|америчка финансијска криза 2007/08]] и [[хипотекарна криза 2007-09|америчка хипотекарна криза 2007-09]].
 
Да би се схватио сам обим кризе и њене последице довољно је погледати стопе економског раста [[Србија|Србије]], која је у годинама пред кризу (2005, 2006 и 2007) имала стопе раста од 5%, 6% а уједној години чак и 7% да би у [[2015]]. тај раст износио само 0.,7 %.
 
Такође треба имати у виду да се криза није осетила свугде исто. У [[Северна Америка|Северној Америци]] и [[Европа|Европи]] је дошло до економског пада (рецесије) док су нпр. [[Кина]] и [[Индија]] идаље бележиле значајне стопе раста током кризе.
 
== Преглед ==
Ова криза је само 2009. године испунила ММФ-ов критеријум за [[глобална рецесија|глобалну рецесију]] (реалан пад светског БДП по [[Паритет куповне моћи|паритету куповне моћи]]).<ref name="New IMF Global Recession definition">{{cite news |url = http://blogs.wsj.com/economics/2009/04/22/whats-a-global-recession/ |title = What’s a Global Recession? |publisher = The Walstreet Journal |date = 22. 044. 2009 |accessdate = 17. 099. 2013 |first=Bob |last=Davis}}</ref><ref name="IMF WEO 2009">{{cite web |url = http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/01/pdf/text.pdf |title = World Economic Outlook - April 2009: Crisis and Recovery |format = PDF |work = Box 1.1 (pagepp. 11-14) |publisher = IMF |date = 24. 044. 2009 |accessdate = 17. 099. 2013 }}</ref> Упркос чињеници да су квартални подаци за земље [[Г20 индустријски развијених земаља|Г20]] (земље које чине 85% светског БДП) приказивали [[рецесија|рецесију]],<ref name="g20members">{{cite web |url = https://g20.org/about-g20/g20-members/|title = G20 Members|publisher = G20.org|accessdate = 15. 011. 2014}}</ref> ММФ је (у одсуству комплетних података) одлучио да не прогласи мере против глобалне рецесије на основу кварталних података. Међутим БДП земаља Г20 је добар индикатор од када до када је криза била на светском нивоу, реалан пад БДП земаља Г20 је био у три узастопна квартал од трећег квартала 2008. до првог квартала 2009.<ref name="stats.oecd.org">{{cite web |url =http://stats.oecd.org/WBOS/Index.aspx?QueryName=350&QueryType=View&Lang=en|title="Quarterly National Accounts : Quarterly Growth Rates of real GDP, change over previous quarter"|publisher = Stats.oecd.org|accessdate = 17. 088. 2013}}</ref>
 
Године до кризе је карактерисао прекомеран раст цена имовине (некретнине, фирме и сл.) и велики пораст економске потражње.<ref>{{Cite news |url = http://www.guardian.co.uk/business/2008/jun/03/commodities |title = Oil prices: George Soros warns that speculators could trigger stock market crash |last = Wearden |first = Graeme |date = 033. 066. 2008 |publisher = The Guardian |accessdate = 10. 044. 2009 |location = London }}</ref> Америчко банкарство у сенци (не-депозитарне финансијске институције као што су инвестиционе банке) је нарасло до те мере да је постало конкуренција класичним банкарским институцијам стим што није подлегало истој контроли, што је за последицу имало већу могућуност пропасти таквих институција.<ref>{{Cite news |url = http://www.nytimes.com/2008/10/24/business/economy/24panel.html?_r=1&partner=permalink&exprod=permalink |title = Greenspan Concedes Error on Regulation |publisher = New York Times |accessdate = 18. 044. 2009 |first = Edmund L. |last = Andrews |date = 24. 10. 2008 }}</ref>
 
Услед кризе дошло је до енормног пада [[Међународна трговина|међународне трговине]], раста [[незапосленост]]и и пада цена добара.<ref>{{Cite news|url=http://money.cnn.com/2008/12/01/news/economy/recession/index.htm?postversion=2008120112|title=It's official: Recession since Dec '07|last=Isidore|first=Chris|date=December 1, 2008|publisher=CNN Money|accessdate=April 10, 2009}}</ref> Неколико економиста је предвиђало да опоравка неће бити пре [[2011]]. и да је ово најгора криза од [[Велика депресија|Велике депресије]].<ref>[http://www.mcclatchydc.com/251/story/60822.html Congressional Budget Office compares downturn to Great Depression] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090303075017/http://www.mcclatchydc.com/251/story/60822.html |date=March 3, 2009 }}. By David Lightman. ''McClatchy Washington Bureau.'' January 27, 2009.</ref><ref>{{Cite news |url = https://www.theguardian.com/business/2009/jan/26/road-ruin-recession-individuals-economy |title = Twenty-five People at the Heart of the Meltdown |last = Finch |first = Julia |date = January 26, 2009 |publisher = The Guardian |accessdate = April 10, 2009 |location = London }}</ref> Економиста [[Пол Кругман]] је ово назвао почетком друге [[Велика депресија|Велике депресије]]<ref>{{Cite news |url = https://www.nytimes.com/2009/01/05/opinion/05krugman.html |last = Krugman |first = Paul |date = January 4, 2009 |title = Fighting Off Depression |publisher = The New York Times. }}</ref>
 
== Поређење са великом депресијом ==
17. априла 2009 тадашњи директор ММФ [[Доминик Строс-Кан]] је изјавио да постоји шанса да неке земље неће спроводити праву политику што ће за последицу имати прерастање рецесије у [[депресија|депресију]]. ''Слободан пад у светској економији се можда смањује и постоји потенцијал за опоравак већ у 2010, али ово искључиво важи ако се усвоји и спроведе права економска политика данас.'' ММФ је истакао да за разлику од [[велика депресија|Велике депресије]] а као последица глобалне интегрисаности тржишта, ова криза је синхронизована што за последицу има дуже трајање исте и спорији опоравак.<ref>{{Cite news |last = Evans |first = Ambrose |url = http://www.telegraph.co.uk/finance/financetopics/recession/5166956/IMF-warns-over-parallels-to-Great-Depression.html |title = IMF warns over parallels to Great Depression |publisher = Telegraph.co.uk |date = 16. 044. 2009 |accessdate = 21. 011. 2010 |location = London }}</ref>
 
Оливије Бланшар тадашњи главни економиста ММФ је изјавио: ''Дугорочна незапосленост је алармантно висока, у САД половина незапослених је незапослена дуже од шест месеци, то је нешто што нисмо видели још од велике депресије.'' ММФ је изјавио да постоји веза између раста неједнакости између богатих и сиромашних у западним економијама и пада потражње. Последњи пут када је разлика између богатих и сиромашних достигла ове екстреме је била 1928-29.<ref>{{cite news |author last=Crisis|first= Financial Crisis |url = http://www.telegraph.co.uk/finance/financetopics/financialcrisis/8000561/IMF-fears-social-explosion-from-world-jobs-crisis.html |title = IMF fears 'social explosion' from world jobs crisis |publisher = Telegraph |date = 13. 099. 2010 |accessdate = 17. 088. 2013 |location = London }}</ref>
 
== Види још ==
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv|title = World Economic Situation and Prospects 2013 |publisher = United Nations |isbn=978-9211091663|last=Nations|first=United|edition = 1st |type = trade paperback |date = 15. 011. 2013 |quote = The global economy continues to struggle with post-crisis adjustments |pages=200}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена