Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Бот: Преправљање линкова на https)
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{Инфокутија Библиотека
| име = Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић''
| оригинално_име =
| слика = Библиотека 01.jpg
| наслов = Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић''
| држава = {{застава|Србија}}
| град = [[Београд]]
|map_caption =
|map_alt =
|latitude=
|longitude=
| оснивање = [[1926]].
| затварање =
| обим = 1.700.000 публикација
| површина =
| посетиоци =
| директор = проф. др Александар Јерков
| председник =
| превоз =
| мрежа =
| веб = [http://www.unilib.rs Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић'']
| адреса = Булевар краља Александра 71
}}
 
По оснивању Библиотеке, фонд је садржао 57.254 публикација које се састоје од монографских и серијских, а данас има око 1 700.000 публикација.
 
У фонду библиотеке чувају се капитална дела из свих научних области, велика збирка домаћих и страних приручника ([[Енциклопедија|енциклопедије]], [[БиблиографијаЛитература|библиографије]], [[Речник|речници]]), стручни и научни часописи, домаће и стране универзитетске публикације, богата уџбеничка литература и значајна збирка домаћих и страних докторских дисертација. Библиотека је депозитна библиотека за све докторске дисертације брањене на Универзитету у Београду.
 
Библиотека поседује и фонд реткости где су смештени рукописи, старе и ретке штампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка, као и збирка карата. Збирка рукописних, ћирилских и оријенталних књига, од непроцењиве је вредности.
 
== Историјат Библиотеке ==
Универзитетска библиотека, једна је од највећих научних библиотека на [[Балканско полуострво|Балкану]] чија је функција да служи наставним и научним потребама академске популације – студентима, универзитетским наставницима и научним радницима уопште, као и свим корисницима жељних знања. Води порекло од библиотеке [[Београдски Лицеј|Лицеја]] [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]]. Ова највиша школска установа у [[Србија|Србији]] тога времена, основана [[1838|1838]]. године]], имала је библиотеку коју су користили професори и ђаци [[Лицеј]]а и ученици Београдске гимназије. Њене фондове сачињавали су поклони домаћих и страних дародаваца и обавезни примерак Кнежевине Србије. По одредбама Устројенија Лицеја, библиотекар је морао бити један од лицејских професора, те је њен први библиотекар био др [[Јанко Шафарик]] (1814—1876), филолог и професор историје. Библиотека је [[1850]]. године имала 927 свезака.
 
[[Лицеј]] Кнежевине Србије је Законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. претворен у [[Велика школа|Велику школу]]. У библиотеци ове школе задржане су само стручне публикације, док су остале предате [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]]. Када је [[1905]]. године [[Велика школа]] прерасла у [[Универзитет]], библиотека је расформирана. Њен фонд је, према научним областима, подељен семинарима одговарајућих факултета. Највреднији део ове колекције припао је библиотеци Српског семинара. Убрзо се увидело да је Универзитету потребна једна општа научна библиотека, али избијање [[Први светски рат|Првог светског рата]] одлаже њено оснивање. Део овог фонда добила је по свом оснивању Универзитетска библиотека.
После рата, због великог страдања српских библиотека, из иностранства су у већем броју почеле да стижу књиге на адресу Универзитетске библиотеке, иако је она основана тек јануара 1921. године. Пошто је предлог за одлуку [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]], усвојен од стране универзитетског Сената, потекао од [[Павле Поповић|Павла Поповића]], професора и доктора наука, он је и постављен на чело тада именоване Комисије за оснивање Универзитетске библиотеке. Ова комисија је имала задатак да реализује наведену одлуку. Убрзо након тога, маја [[1921]]. године, [[Урош Џонић]] именован је за управника Универзитетске библиотеке, којој су привремено дате просторије на Филозофском факултету.
 
На иницијативу нашег посланика у [[Вашингтон]]у, [[Славко Грујић|Славка Грујића]], [[Карнегијева задужбина]], која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, прихватила је да одобри 100.000 долара као поклон српској влади за градњу и опремање једне библиотеке у [[Београд]]у. [[Слободан Јовановић]], тадашњи [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета]], успео је личним залагањем да та материјална средства увећа државним кредитима, како би се изградила једна већа библиотека, која би задовољила потребе Универзитета. Град Београд је поклонио земљиште, а пројекат су урадили професори универзитета, архитекти Драгутин Ђорђевић и [[Никола Несторовић]]. Тако је подигнута прва и тада једина зграда у Србији, наменски саграђена за библиотеку.<ref name="џонић данка">{{citeCite book|last1=Џонић|first1=Урош|title=Изградња Универзитетске библиотеке у Београду: 1919-1925: дневници Уроша Џонића|date=2011.|publisher=Универзитетска библиотека Светозар Марковић|location=Београд|pagepages=166}}</ref>
 
Свим пословима око грађења библиотеке руководио је Одбор за подизање библиотеке у чијем саставу су се налазили [[Слободан Јовановић]], ректор Универзитета, [[Лео Капсер]], представник [[Карнегијева задужбина|Карнегијеве задужбине]], [[Андра Стевановић]], [[Драгутин М. Ђорђевић|Драгутин Ђорђевић]] и [[Никола Несторовић]], архитекте и професори Техничког факултета.<ref>{{cite web|title=Каталог непокретних културних добара на подручју Града Београда|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/azbucnik_6.html|website=Београдско наслеђе|accessdate=1. 9. 2017}}</ref> Зидање је трајало пуне четири године. Био је то велики подухват, који је означио, с једне стране, настајање установе од изузетне важности за образовање, науку и културу читаве [[Србија|Србије]], а с друге изградњу универзитетског центра [[Београд|Београда]]а што је предвиђено Генералним планом [[Београд|Београда]]а из [[1921|1921]]. године]].<ref>{{cite book|last1=Михајлов|first1=Саша|title=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" = Svetozar Marković University Library|dateyear=2010.|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|pagepages=1-7}}</ref>
 
Пројектанти библиотеке Несторовић и Ђорђевић, уважени професори Универзитета, следили су важно пројектантско начело да се стил грађевине одређује према њеној намени.<ref>М. Павловић, Живот и дело архитекте Николе Несторовића (1868-1957), докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2014, 353-362.</ref> Тако је зграда библиотеке конципирана као слободностојећа грађевина обликована у духу постулата [[Архитектура|архитектуре]] академизма.<ref>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (XIX – XX), Београд 2005, 345-355.</ref> Најрепрезентативније је решена улазна партија изведена у виду истуреног [[Портик|портика]] са четири коринтска стуба који носе троугаони [[забат]] са симетрично распоређеним [[Акротерија|акротеријама]]. Архитектонска пластика, рад вајара [[Аца Стојановић|Аце Стојановића]], у складу је са академском концепцијом здања. Изведена у вештачком камену, распоређена је око отвора и на површини троугаоног [[Забат|забата]]. Централну групу на троугаоном забату чине две дечје фигуре са венцем, док се са стране налазе две пандан групе високорељефних фигура - жене са венцем у рукама постављене изнад фугура деце са књигама и анђелом.<ref>Đ. Sikimić, Fasadna skulptura u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd 1965, 20-21.</ref> Представљене фигуре и предмети су [[Алегорија|алегорије]] плодности, будућности, знања, победе, заштите и сигурности.<ref>М. Маринковић, Архитектонска пластика јавних објеката Београда (1918-1941), магистарски рад, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2005, 130-132.</ref>
 
Ентеријер библиотеке изведен је током [[1925]]. и [[1926|1926]]. године]], по узору на [[Берлин|берлинске]] библиотеке. Намештај је израдила фабрике намештаја [[Јозеф Трир|Јозефа Трира]] и [[Лудвиг Алтер|Лудвига Алтера]] из [[Дармштат|Дармштата]]а. У целокупном унутрашњем уређењу издвајају се велика студентска читаоница израђена у стилу енглеске ренесансе са зидовима обложеним [[Храст|храстовим]] дрветом и професорска читаоница изведена у стилу италијанске ренесансе од [[Орах|ораховог]] дрвета. У [[Вестибил|вестибилу]], у ниши на [[Мермер|мермерном]] постољу, постављена је биста [[Ендрју Карнеги|Ендрјуа Карнегија]] коју је библиотека добила од управе његове задужбине. [[Београд]] је у знак захвалности, улицу у непосредној близини библиотеке назвао по овом великом добротвору.
 
Универзитетска библиотека представља једно од најзначајнијих здања дарованих [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]].<ref>С. Михајлов, Д. Филиповић, Н. Марковић, Универзитетска библиотека у: Добротвори Београдском универзитету, Београд 2005, 65-82.</ref> Све до подизања зграде Народне библиотеке на [[Врачар (Београд)|Врачарском]] платоу била је прва и једина зграда у [[Србија|Србији]] наменски грађена за те потребе. Истовремено, ово монументално здање у Булевару [[Александар Обреновић|краља Александра]] представља значајно остварење академизма у српској међуратној архитектури. Због непроцењивог значаја за науку и образовање, њених културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности, [[1977|1977]]. године]] је проглашена за [[споменик]] културе.
 
Библиотека је у новој згради свечано отворена на дан [[Ћирило и Методије|Св. Ћирила и Методија]], 24. маја 1926. године. Професор Урош Џонић остао је на положају Управника до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У раду му је помагао одбор, чији је председник био проф. др [[Павле Поповић]]. Главни задатак ове установе био је „да као самостална универзитетска установа помаже неговање науке и у својству научне библиотеке послужи не само студентима и професорима [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]], већ и свима онима који се баве науком”. За време Другог светског рата, под [[окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|немачком окупацијом]], библиотека није радила са публиком, а део зграде заузела је немачка војска. Залагањем особља библиотеке, њени фондови су ипак сачувани. После ослобођења, за управника постављена је [[Милица Продановић]], дотадашњи библиотекар Универзитетске библиотеке. Поводом прославе стогодишњице рођења [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]] [[1946]]. године ова установа добија свој данашњи назив ''Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”''.
 
=== Едукација ===
Одељење за научне информације и едукацију је до [[2002]]. године обучавало појединачне кориснике, међутим од тада се почело са организованом обуком корисника у виду групних едукација као што су презентације, предавања, интерактивне радионице итд. Прве групне обуке су биле у оквиру [[TEMPUS|TEMПУС]] пројекта, а циљну популацију су чинили високошколски библиотекари у организацији Заједнице библиотека универзитета у Србији (ЗБУС).<ref name="ЗБУС">{{cite web|title=Заједница библиотека универзитета у Србији|url=http://zbus.rs/cir/index.php?a=vesti&b=cirilica|website=Званичан веб сајт|accessdate=4. 11. 2017}}</ref> У оквиру ЗБУС-а су организована током година различита предавања и радионице на теме формиране према интересовању и потребама корисника. Акредитовани курсеви одржавају се од [[2014]]. године у складу са Правилником о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности [[Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарства културе и информисања Републике Србије]] који доприносе образовању библиотекара, а самим тим и унапређењу струке.<ref>{{cite web|title=Правилник о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС, 18/13|url=https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=3495|website=Народна библиотека Србије|accessdate=4. 11. 2017}}</ref>
 
Оснивањем [[КоБСОН]]-а и претплатом на електронске изворе информација(е-часописе, е-књиге, базе података) једна од значајних активности овог одељења је едукација наставника и сарадника факултета и института, пре свега [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]], али и осталих универзитета у Србији, као и студената основних и дипломских студија.<ref>Поповић, Александра; Антонић, Сања; Столић, Драгана (2012). Едукација, дигитални репозиторијуми и отворени приступ. Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину. Тематски зборник у 4 књиге. књ. 2. cтр. 323—334.</ref>
 
=== Водичи за научне области - LibGuides ===
== Фонд реткости ==
У фонду реткости смештене су [[рукописна књига|рукописне]], старе и ретке, [[књига|штампане књиге]], стари [[часопис]]и и [[новине]], [[архивска збирка]], збирка карата и докторски, магистарски и специјалистички радови.
 
Непроцењиву вредности чине збирка рукописних, [[ћирилски рукописи|ћирилских]] и [[оријентални рукописи|оријенталних]] књига.
 
[[Датотека:Ззз.JPG|мини|лево|Оријентални рукописи]]
Од ћирилских рукописа, којих са одломцима има 90, најстарији су они из 13. века: одломак Апостол [[јеванђељe|јеванђеља]], писан на кожи, и [[Средњовековни псалтир|Псалтир]] нађен у селу Пецари код [[Бела Црква|Беле Цркве]] у [[Рашка|Рашкој]]. Од бројних ћирилских рукописа писаних у 14, 15, 16. и 17. веку, најзначајнији су Минеј за март-април из [[1344-1345]].1345 године, најстарији сачувани препис Похвале [[Свети Симеун|Св. Симеуну]] и [[Свети Сава|Св. Сави]] од Теодосија из друге половине 14. века, [[Четворо-јеванђеље]] из друге половине 15. века, барањски рукопис [[Душанов законик|Душановог законика]] са почетка 16. века, Панегирик писан 1595. године у [[манастир Свеte Тројице|манастиру Св. Тројице]] код [[Пљевљa|Пљеваља]] и др.
 
У збирци рукописа на оријенталним језицима, којих је укупно 397 у 633 књиге, највећи број је на [[арапски језик|арапском]] (498), на османском (126) и [[персијски језик|персијском језику]] (9). Најстарији рукопис датира из 1206. године.
У фонду се налази и збирка [[карта (мапа)|географских карата]] и [[Географски атлас|атласа]] која садржи старе [[карта (мапа)|мапе]], на којима су приказани и наши крајеви. Од старих карти посебну пажњу привлаче [[бакрорез]]и - планови [[Београд]]а из 18. века.
== Уметнички центар УБСМ ==
Уметнички центар УБСМ је основан 1. марта [[2008]]. године када је највећа, свечана сала Библиотеке адаптирана у уметничку галерију. Кроз једномесечне програме радове представљају професори уметности [[Универзитет уметности у Београду|Београдског универзитета уметности]] и осталих академских институција у земљи и иностранству, најталентованији студенти уметности и уметници по позиву.
 
Уметнички центар прати потребу савремене академске заједнице за мултидисциплинарношћу и укрштањем знања, свестан оправданих очекивања својих садашњих и будућих корисника за увођењем нових, различитих садржаја, проширивањем и отварањем креативних капацитета. Студентима уметности се овде промовише високо уметничко образовање и уводе се у излагачке активности, али се и студентима београдских факултета, истраживачима и научницима који свакодневно посећују просторе Библиотеке приближавају најсавременије уметничко стваралаштво и нове идеје које наговештавају радови уметника.
 
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Џонић|first1=Урош|title=Изградња Универзитетске библиотеке у Београду: 1919-1925: дневници Уроша Џонића|date=2011.|publisher=Универзитетска библиотека Светозар Марковић|location=Београд|pages=166}}
* Марковић, Радосав (1968). ''Универзитетска библиотека у Београду (1921—1945)''. Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије. Београд.
* ''A Guide to the "Svetozar Marković" Univerzitety Library'' (2001). Univerzitety Library "Svetozar Marković". Belgrade.
1.572.075

измена