Molekularna filogenija — разлика између измена

Rani pokušaji molekularne sistematike se nazivaju [[hemotaksonomija]], a koristili su proteine, [[enzim]]e, [[Ugljeni hidrat|ugljene hidrate]] i druge molekule koji su izdvojeni i karakterizovani koristeći tehnike kao što je [[hromatografija]]. Ovi su u poslednje vreme u velikoj meri zamenjeni [[DNK]] analizom, koja se bavi tačnom iderntifikacijom sekvenci [[nukleotid]]a ili ''baza'' u sekvencama DNK ili [[RNK]] ekstrahovanih pomoću različitih tehnika. U principu, oni se smatraju superiornim, za evolucijski studije, jer se delovanje evolucije u krajnjoj tačci odražava na genetičke sekvence.<ref name=“Hadziselimović“>{{cite book|author=Hadžiselimović R.|year=2005| title=Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka.|publisher= Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo|idisbn=ISBN 978-9958-9344-2-1|pages=}}</ref> Danas je još uvek dug i skup proces sekvencioniranja celokupne DNK organizma ([[genom]]a). Međutim, sasvim je moguće da se utvrdi redosled definisanog prostora određenog [[hromozom]]a. Tipske molekularno-sistematske analize zahtevaju poznavanje redosleda od oko 1.000 [[bazni par|parova baza]]. Na bilo kojem lokusu, određena sekvenca baza koje nalaze u datom položaju može se razlikovati između organizama. Posebna sekvenca pronađena u datom organizmu se naziva njegov [[haplotip]]. U principu, jer postoje četiri vrste baze, od 1.000 parova, može se dobiti 4¹⁰⁰⁰ različitih haplotipova. Međutim, za organizme unutar pojedine vrste ili u grupi povezanih vrsta, empirijski je utvrđeno da samo manjina lokusa ne pokazuje nikakve varijacije uopšte i većina varijacija je u korelaciji, tako da je broj nađenih različitih haplotipova relativno mali.<ref name=“Hadziselimović-Pojskić“>{{cite book|author=Hadžiselimović R. |author2= Pojskić N.|year=2005||title= Uvod u humanu imunogenetiku.|publisher= Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo|idisbn=ISBN 978-9958-9344-3-8|pages=}}</ref>