'''Хуни''' су били [[Номади|номадски]] [[народ]] [[Туркијскикоји народи|турко]]-[[Татари|татарског]]је порекла. Живели суживео у [[Азија|азијској]] унутрашњости животом степских коњаника, у чврстом војничком уређењу. Још од прастарих времена играли су значајну улогу у азијском [[свет]]у. Покоривши многа друга оближња монголска [[племе]]на, Хуни су основали у кинеском суседству огромну и силну [[држава|државу]]. Одатле су [[век]]овима наваљивали на [[Хан Кинези|Кинезе]], који су против њих подигли и чувени [[кинески зид]] (око [[200. п. н. е.]]), али је [[Кина]] ипак успела да разори [[Хунско царство]]. Од тада су се масе Хуна или покориле Кини, или, у великим масама, одселиле из кинеског домета. Ускоро након тога се помињу и турско-татарски степски Хуни, на средњој [[Волга|Волги]], али се не зна сигурно, јесу ли они истоветни са Хунима, одсељеним из суседства Кине. Од тих Хуна одвојио се један велики део (западни Хуни), који је зашао дубље у [[Европа|европску]] унутрашњост, у другој половини 4 века. Спуштајући се најпре на [[Каспијско језеро]] и према [[Кавкаске планине|Кавказу]], западни Хуни су прегазили кавкаске [[Осети|Алане]], покорили на [[Црно море|Црном мору]] германске источне [[Готи|Готе]], најурили, из [[Бесарабија|Бесарабије]] и [[Румунија|Румуније]], преко [[Дунав]]а на римски [[Балканско полуострво|Балкан]], [[Западни Готи|западне Готе]] ([[375]]), и изазвали тиме епохалне догађаје у [[Европа|европској]] [[историја|историји]].
