Ласте — разлика између измена

2.440 бајтова додато ,  пре 4 године
м
Разне измене
м (Враћене измене 178.221.78.184 (разговор) на последњу измену корисника Lackope)
м (Разне измене)
{{bez_izvora}}
{{Taxobox
| colorname = pinkЛасте
| name = Ластавица
| image = Barn Swallow 800.jpg
| image_width = 250px
| phylum = [[Хордати|Chordata]]
| classis = [[Птице|Aves]]
| ordo = [[Птице певачице|Passeriformes]]
| subordo = [[Праве птице певачице|Passeri]]
| familia = [['''Hirundinidae]]'''
| familia_authority = [[Константин Самјуел Рафинеск|Rafinesque]], 1815
|subdivision_ranks = Потпородице
|subdivision =
* [[Hirundininae]]
}}
'''ЛаставицеЛасте''' или '''ластавице''' ({{јез-лат|Hirundinidae}}) су породица [[Птице|птица]] која припада реду [[passeriformesПтице певачице|врапчарки]] ''(Passeriformes)''. Дио су подреда [[пјевицеПраве птице певачице|пјевица]] (Passeri). Ова породица се састоји од двије потпородице: [[Pseudochelidoninae]] и [[Hirundininae]].
 
Ластавице су космополитска група птица и настањују све континенте осим Антарктике[[Антарктик]]е. Сматра се да потичу из [[Африка|Африке]], јер тамо живи највише врста. Такође се појављују на многим острвима. Карактеристика ових птица је њихова прилагођеност лову за храном у лету: [[инсектиИнсекти|инсекте]] хватају у ваздуху. Тијело им је витко, а [[крилоКрило|крила]] уска. [[Кљун]] је кратак, а гркљан могу широко отворити. Породица обухвата 75 врста.
 
Ластавице су [[сеобаСеоба птица|селице]]. Облик репа им је врло специфичан и по њему су добили име разни предмети, па и [[лептириЛептири|лептир]] [[ластинЛастин репак|ластин реп]]. Неколико врста је постало рањиво због људских активности на њиховим подручјима, али су многе друге имале користи од промјене околине и сада живе и близу људи.
 
== Изглед и понашање ==
Све ластавице имају сличан облик тијела, али се он разликује од оног других врапчарки. Прилагодиле су се ловљењу [[Инсекти|инсеката]] у лету развивши витко тијело са дугим шиљатим крилима, што омогућава лако маневрисање и издржљивост, као и честе периоде једрења. Такав облик тијела им омогућава врло ефикасан лет, са 5049-7572% мањом потрошњом енергије од врапчарки исте величине.<ref name="Hails">{{cite journal |last1=Hails |first1=C.J |date=1979 |title=A comparison of flight energetics in hirundines and other birds |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0300962979901993?via%3Dihub |journal=Comparative Biochemistry and Physiology Part A: Physiology |volume=63 |issue=4 |doi=10.1016/0300-9629(79)90199-3 |pages=581–585}}</ref> Обично лете брзином од 30-40 км на сат, али могу достићи брзину и од 50-65 км на сат.
 
Као и несродне [[ApodidaeПраве чиопе|чиопе]] и [[Caprimulgidae|легњеви]], који лове на сличан начин, имају кратке кљунове, али снажну вилицу и широк гркљан. Тијело је дуго 10-24 цм, а тежина им је 10-60 грама. На крилима имају девет примарних летних пера. Реп се састоји од 12 пера и може бити рачваст или четвртаст.<ref name ="HBW">{{cite book |last=Turner |first=Angela |editor=Josep del Hoyo |editor2=Andrew Elliott |editor3=David A. Christie |year=2004 |title=Handbook of the Birds of the World. Volume 9 |chapter=Family Hirundinidae (Swallows and Martins) |publisher=Lynx Edicions |isbn=84-87334-69-5 |pages=602–638}}</ref> Дуг реп повећава могућност маневрисања,<ref>{{cite иjournal |last1=Norberg |first1=R. Ake |date=1994 |title=Swallow Tail Streamer is a Mechanical Device for Self Deflection of Tail Leading Edge, Enhancing Aerodynamic Efficiency and Flight Manoeuvrability |journal=Proc. R. Soc. Lond. B |volume=257 |issue=1350 |doi=10.1098/rspb.1994.0119 |pages=227-233}}</ref><ref name="Buchanan"/> а дужина му се може разликовати међу половима.<ref Женкеname="Buchanan">{{cite обичнеjournal |last1=Buchanan |first1=Katherine L. |last2=Evans |first2=Matthew R. |date=2000 |title=The effect of tail streamer length on aerodynamic performance in the barn swallow |journal=Behavioral Ecology |volume=11 |issue=2 |doi=10.1093/beheco/11.2.228 |pages=228-238}}</ref> Женке [[ЛаставицаСеоска ласта|ластавицесеоске ласте]] бирају мужјаке са дужим репом.<ref name="Moller">{{cite journal |last=Møller |first=Anders pape |year=1992 |title=Sexual selection in the monogamous barn swallow (''Hirundo rustica''). II. Mechanisms of sexual selection |journal=Journal of Evolutionary Biology |volume=5 |issue=4 |doi=10.1046/j.1420-9101.1992.5040603.x |pages=603–624}}</ref>
 
Ноге су кратке, а стопала више прилагођена стајању него ходању, јер су предњи прсти делимично спојени при бази. Ножни мишићи птица рода Псеудоцхелидон''-{Pseudochelidon}-'' су снажније, али робустније од оних осталих ластавица.<ref name ="HBW"/>
 
Најчешћа боја перја је тамноплава или тамнозелена одозго и бијела или пругаста одоздо, често са црвеним шарама. Врсте које копају или живе на сувим или планинским подручјима често су смеђе боје. Постоји мали или никакав [[полни диморфизам]]. Моногамне су. Полажу око 5 јаја у умјереним предјелима, а два или три у тропима. Бијеле су боје, код неких брегуница са пјегама. Птићи се излежу голи и затворених очију.
 
== Распрострањеност ==
Ластавице настањују све континенте осим [[Антарктик]]а. Једна се врста појављује на тихоокеанским острвима,<ref name = "Pratt">{{cite book |last1=Pratt |first=H. |last2=Bruner |first2=P |last3=Berrett |first3=D. |title=The Birds of Hawaii and the Tropical Pacific | publisher=Princeton University Press |year=1987 |location=Princeton |pages=229 |isbn=0-691-08402-5}}</ref> а друга на [[Маурицијус]]у у Индијском океану.<ref>{{cite book |last1=Sinclair |first1=Ian |last2=Olivier |first2=Langrand |title=Birds of the Indian Ocean Islands |publisher=Struik |year=2005 |pages=118 |isbn=978-1-86872-956-2}}</ref> Многе имају невјероватну распрострањеност попут обичнесеоске ластавицеласте, која се размножава на већини [[Северна хемисфера|сјеверне хемисфере]] и зимује на већини Јужне[[Јужна хемисфера|јужне]].
 
Прилагодиле су се многим стаништима. Често се виђају око воде, али се могу наћи и на травњацима, саванама, мочварама, магровиммангровим шумама и шикарама, од нивоа мора до алпских подручја. Многе живе на фармама, па чак и у градовима. Врсте које настањују умјерене регије мигрирају у току зиме када популације инсеката значајно опадну. Тропске врсте углавном не мигрирају, али има неких које праве краће селидбе. [[Аристотел]] је сматрао да ласте, роде па чак и луње хибернирају током зиме.
 
== Родови ==
 
Потпородица [[Hirundininae]]:
{{columns-list|2|
* ''[[Alopochelidon]]''
* ''[[Atticora]]''
* ''[[Ptyonoprogne]]''
* ''[[Cecropis]]''
}}
 
== Извори ==
{{reflist|2}}
 
== Спољашње везе ==
{{Taxonbar}}
 
[[Категорија:Ласте|*]]