Zgrada BIGZ-a — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Popravljanje pokvarenih spoljašnjih veza |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
[[Датотека:D.Brašovan Zgrada BIGZ-a 1.JPG|мини|250п|Zgrada Državne štamparije (danas Zgrada BIGZ-a) u Beogradu]]
[[Датотека:D.Brašovan Zgrada BIGZ-a 2.JPG|мини|250п|Zgrada BIGZ-a u Beogradu pogled sa ugla]]
'''Zgrada BIGZ-a''' u [[Beograd]]u je jedno od najpoznatijih [[arhitektura|arhitektonskih]] ostvarenja [[jugoslavija|jugoslovenske]] [[moderna|moderne]]. Izgrađena je kao zgrada Državne štamparije između [[1934]]. i [[1941]]. godine<ref>[http://jelenastojkovic.blogspot.com/2009/05/citati-pisati-bigz-fenomenologija.html Čitati / Pisati BIGZ: Fenomenologija zgrade], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> (temelji su osvećeni 27. novembra 1937.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/11/28?pageIndex=00007 "Vreme", 28. novembar 1937,
Zgrada Bigza se nalazi na [[Senjak]]u i dominira ovim delom grada i predstavlja orijentir i referentnu tačku.<ref>[http://arhitekturabezbeograda.wordpress.com/2009/07/10/zgrada-bigz-a-nije-izgubila-nista-od-svoje-aktuelnosti/ Zgrada BIGZ-a nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> U doba „zlatnog socijalizma“ BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi. BIGZ je [[1990e|1990-ih]] prepušten nemaru, da bi se poslednjih nekoliko godina u zgradu, pored nekoliko firmi, uselio veliki broj mladih umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara i [[di-džej]]eva. Većinski vlasnik je '''Beogradski izdavačko-grafički zavod''' ([[BIGZ]]) koje izdaje prostor u zakup. Na 25.000 upotrebljivih metara kvadratnih (10.000 metara hodnika) zgrade nalaze se štamparije, skladišta, kancelarije, muzički studiji, likovni ateljei, zanatske i umetničke radionice, škola kapuere, radio-stanica, kulturni centar, cirkus...<ref name="politika"/> S obzirom da je zgrada Bigza već godinama stecište mnogih slobodnih umetnika, smatra se nekom vrstom neformalnog kulturnog centra.
| |||