Христофор Жефаровић — разлика између измена

Етничка припадност Жефаровића је предмет спора између појединих бугарских и српских историчара. Милићевић пише у својој познатој биографској књизи, о Жефаровићу као српском књижевнику.<ref>Милан Милићевић: "Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба", Београд 1888. године</ref> Неколико поруџбина бакрореза Жефаровићевих са ликом Богородице, било је из места Кожана, поред реке Србице (српске), у Тесалији. Били су то поручиоци: Константин Георгије Руссис, Јован Здравко и Константин Георгије Коца, становници Кожана. То место и околину насељавали су некад искључиво Срби, па су се повукли северније због неодговарајуће климе. Препустили су те просторе македонским Грцима. Грк Жисис Јанакидис (из Кожана), је сведочио о томе у једном објављеном писму - "Писмо из Грчке". Жефаревић би могао бити потомак неке од малобројних преосталих тамошњих старих српских породица.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 18. децембар 1862. године</ref> Браћа Руварци историографи међутим искачу из српских редова, инсистирајући, мада без много факата, његову тобожњу бугарску народност. Тако Иларион Руварац, познат по контрадикцији, пише о њему, као "Бугарину"<ref>"Стражилово", Нови Сад 1887. године</ref> или "бугарском зографу".<ref>"Српски сион", Карловци 1898. године</ref> Други Руварац, Димитрије пишући о почецима српске књижевности, каже на почетку за "нашег другог књижевног песника" да је био "Бугарин Христифор Жефаровић". Мада се овај потписивао, како сам наводи, са "илирико-расцијан". и говорио о "отаџбини Бугарској" а не о свом роду.<ref>"Стражилово", Нови Сад 1888. године</ref> Тестамент Жефаровића је писан и "потписан" 1754. године у мађарском градићу Токају, и то на грчком језику<ref>"Дело", Београд 1911. године</ref>, што би могло да значи да је у најмању руку био Цинцарин.<ref>Душан Ј. Поповић: "Цинцари", Нови Сад 1927. године</ref>{{чињеница|date=11. 2017.}} Недавно, појавила се непоткрепљена теза да је био етнички Македонац.