Абевилско оруђе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:Bifaz abbevillense.png|десно|мини|200п|Абевилски бифацијални артефакт]]
'''Абевилско оруђе''' (назив је добијен по {{јез-фр|Abbevillien}}, тј. граду [[Абевил]] у северној [[Француска|Француској]]) је назив каменог оруђа из [[праисторија|праисторијског]] периода ([[палеолит]]а), која су отркивена на локалитету у близини реке [[Сома (река)|Соме]] недалеко од града Абевил. Налази су први пут публиковани [[1836.]] године. Први пут је период назван по овом локалитету 1882. у књизи Праисторија ({{јез-фр|Le Prehistorique (antiquité de l'homme)}}), а периодизација из овог дела се и данас користи.
==Почетак истраживања==
[[Буше де Перт]], председник Природњачког друштва у [[Абевил]]у, био је по занимању шеф царине у овом месту, нашао је [[1826.]] године оруђе од камена и глинене посуде недалеко од града у оближњем каменолому. Две године касније слични налази откривени су у самом Абевилу, а [[1836.]] на обали реке Соме и људске кости, измешане са окресаним, украшеним [[артефакт]]има. Следеће године, приликом копања канала, у песку на дубини од 7 метара, откривена су два камена [[сечиво|сечива]] и неколико окресаних [[шиљак]]а, које је обележио и пажљиво их нацртао.
Многи сматрају да је управо Буше де Перт допринео стварању праисторијске ахреологије на научним основама.
==Абевилска култура==▼
Оруђе и оружје овог типа спада у групу артефаката сличних онима који су пронађени у околини [[Париз]]а и који се називају [[Шелска култура|Шелском културом]], тако да се користе оба назива. Датују се у доба старијег [[Палеолит]]а (пре око 4.000.000 до 200.000 година). Слични артефакти отркивени су у [[Олдувај]]у у [[Танзанија|Танзанији]], тако да се у [[Африка|Африци]] оруђа овог типа називају Олдувајским. ▼
== Приказ оруђа од кремена из Абевила==
[[Слика:Aubeville stone tool2.jpg|250п|лево|мини|Оруђе од кремена из [[Абевил]]а (Француска)]]
Линија 16 ⟶ 15:
<br> A - црвена песковита глина изнад које је танак слој живице <br>B - глина са шљунком <br>C - слој глине <br>D - слој оштрог песка са ситним шкољкама.<br>E - низ слојева шљунка са поворкама песка <br>F - површина кретацејскога терена преко кога су наслагани дилувијални слојеви<br>H - римски гроб
На 5. цртежу се познаје да су речни дилувијални наноси набрани пре него се наслагао атмосферски нанос A. <ref> Ј. Жујовић, Камено доба, Српска књижевна задруга, Београд, 1893.</ref>
▲==Абевилска култура==
▲Оруђе и оружје овог типа спада у групу артефаката сличних онима који су пронађени у околини [[Париз]]а и који се називају [[Шелска култура|Шелском културом]], тако да се користе оба назива. Датују се у доба старијег [[Палеолит]]а (пре око 4.000.000 до 200.000 година). Слични артефакти отркивени су у [[Олдувај]]у у [[Танзанија|Танзанији]], тако да се у [[Африка|Африци]] оруђа овог типа називају Олдувајским.
Оруђа која је открио Де Перт су (по величини, облику и намени) камене алатке које сведоче о начину употребљавања, урасту, снази и евентуално - полу, онога ко их је употребљавао, тако да представљају веома значајан налаз и за [[атропогенеза|атропогенезу]], одноосно [[физичка антропологија|физичку антропологију]].
==Упоредна открића==
Упоредно са Де Пертом, и други истаживачи су наилазили на слична открића, како праисторијског човека, тако и првобитног оруђа и оружја које је користио.
Француски природњак Турнол је објавио [[1829.]] године рад о плеистоценским људским и животињским костима нађеним у пећини [[Бизе]] у јужној [[Француска|Француској]], затим је Шмерлинг отркио остатке фосила у [[Лијеж]]у у [[Белгија|Белгији]].
У [[Енглеска|Енглеској]], пећине [[Кент]]а је истраживао Мак Емери, а [[палеонтолог]] Ригло је [[1854.]] објавио рад о артефктима откривеним у Сел Ашелу.
Едуард Ларте је [[1864.]] у пећини [[Ла Мадлен]] открио лик [[мамут]]а, који је насликао праисторијски уметник, а његов син Луи у [[Дордоња|Дордоњи]] у [[Кромањон]]у остатке праисторијских људи.
==Види још==
| |||