Спанаћ — разлика између измена

20 бајтова додато ,  пре 3 године
Додато
(Додато)
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
(Додато)
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
'''Спанаћ''' ({{jez-lat|Spinacia oleracea}}, фам. {{jez-lat|Chenopodiaceae}}) је једногодишња или двогодишња зељаста [[Повртарство|повртарска]] биљка. Спада у лиснато и цветасто [[поврће]]. Има танак и разгранат корен. Стабло је усправно, са уздужним браздама, више или мање гранато. Тамнозелени листови су више или мање јајасти, троугласти или стреласти, цели и наизменично постављени. Цветови су једнополни и скупљени у цвасти. Мушки цветови граде терминалне класове, а женски су распоређени са стране и налазе се у пазуху листова. Плод је једносемена орашица. Спанаћ се гаји током целе године и веома је цењен јер садржи [[протеин|беланчевине]], [[гвожђе]], [[фосфор]], [[калцијум]] и [[витамин]]е.
 
Спанаћ је на [[европа|европску]] трпезу доспео тек у [[11. век]]у, када су га [[Маори]] донели у [[Шпанија|Шпанију]]. Верује се да ова биљка потиче из [[Персија|Персије]], а да је у [[Кина|Кину]] доспела у [[7. век]]у након што је тамо, као дар, послао краљ [[Непал]]а. Спанаћ добро успева у [[умерена клима|умереној клими]], а иако доступан током целе године, најбољи укус и квалитет има онај који доспева у марту и мају, односно у септембру и октобру. Користи се као прилог јелима и за прављење пита и салата. Научници са шведског института „Каролинска” недавно су установили да свакодневно узимање овог поврћа знатно снажи [[мишићи|мишиће]]. Тако су дали за право цртаном јунаку [[Морнар Попај|Попају]] који тврди да му снага потиче баш од ове намирнице.<ref>Спанаћ, рубрика Зелена страна, аутор С.Б., НАЈ месечник за ученике и ученице старијих разреда основне школе бр. 86 стр. 15, „Нова школа” д.о.о. Београд, ЦИП – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, {{ISSN|1451-3013}}</ref>
 
== Референце ==