Дан независности (САД) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
Ред 38:
== Америчка револуција ==
[[Датотека:Boston tea party.jpg|мини|[[Бостонска чајанка]]]]
[[Америчка револуција]] (1775-1783) била је један од најзначајнијих догађаја у историји. Повод за револуцију настао је 2 године пре почетка револуција (1773. године) када су револуционари у Бостонској луци бацили чај са бродова. Узрок Америчке револуције била је жеља за независношћу. [[Енглеска]] је на обалама Америке имала [[13 колонија]]. Колоније нису биле унификоване, неке су имале већу, а неке мању аутономију. За време Америчке револуције Енглеском је владао [[Џорџ III]] који је у жељи да изврши централизацију пореза дао монопол на увоз чаја [[Британска источноиндијска компанија|Источноиндијској компанији]] што је изазвало велико незадовољство међу колонијама. Након тога се 16. децембра 1773. одиграла [[Бостонска чајанка]] којом су револуционари показали своје незадовољство и жељу за независношћу.
 
 
=== Даљи токови ревољуције ===
Једна од значајних битака које су се одиграле током револуције била је [[битка код [[Лексингтона]] у којој су револуционари претрпели велики пораз. Узрок пораза било је то што се Енглеској у битци прикљуцило и црначко становништво уз обећање да це бити слободно.
1776. долази до преокрета након сто је на чело америчке војске постављен [[Џорџ Вашингтон]]. Џорџ Вашингтон шаље [[Бенџамин Френклин|Бенџамина Френклина]] да обиђе европске престонице и да прикупи присталице против Енглеске.
4. јула 1776. [[Томас Џеферсон]] саставља [[Декларацију о независности]] чија је филозофска идеја била једнакост међу људима. Ова декларација иако је усвојена ипак није примењена у пракси јер се црначко становништво и даље није сматрало једнаким.
Пресудна битка одиграла се код [[опсада Јорктауна|Јорктауна]] 1781, након које [[Велика Британија]] није успела да се опорави. Миром који је потписан у [[Версају]] 1783. Британија је признала независност колонијама након чега је успостављена Федеративна заједница ([[САД]]). А убрзо након тога донет је и први устав 1789.<ref name="Америчка револуција">{{cite book|title=Историја за трећи разред гиманзије|publisher=Клет}}</ref>
 
=== Завршетак револуције ===
[[Датотека:Johannes Adam Simon Oertel Pulling Down the Statue of King George III, N.Y.C. ca. 1859.jpg|мини|десно|Рушење статуе краља [[Џорџ III|Џорџа III]], 9. јул 1776.]]
Уставом из 1787. године завршена је [[Америчка револуција]]. Овај Устав је уз мале промене остао на снази до данас. [[САД]] су постале заједница конфедералних држава, јер су чланице задржале знатну самосталност. Војска, царина и део финансија били су у надлежности централне власти. [[Амерички устав]] је први у свету увео начело поделе власти на извршну, законодавну и судску. Извршну власт имају председник који се бира на 4 године и влада, законодавну има [[Конгрес]] који се дели на [[Представнички дом]] и [[Сенат]], а судска власт је независна.
 
Први председник постао је [[Џорџ Вашингтон]], за председника је биран 2 пута, а трећи пут је одбио да се кандидује. Престоница [[САД]] постао је [[Вашингтон]], а главни државни празник – [[Дан независности]] установљен је [[4. јула]], будући да су тог дана [[САД]] постале независна држава. Када се рат завршио 1783. године, 4. јул је постао празник у неким местима. У [[Бостон]]у прослава 4. јула замењује празник [[Бостонски масакр|Бостонског масакра]] 5. марта који је до тада био главни патриотски празник. Од 1941. године [[Конгрес]] је званично прогласио 4. јул државним празником.<ref>[http://novakovdusan.blog.rs/blog/novakovdusan/gradivo-sedmog-razreda/2013/11/18/americka-revolucija-tekst Историја - Учитељица Живота | Америчка Револуција - Текст<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
 
== Усвајање декларације ==