|
[[Датотека:Tim Berners-Lee's computer at CERN.jpg|мини|250px|Рачунар [[NeXT Computer]] који је користио [[Тим Бернерс-Ли]]. Писани текст каже, "This machine is a server. DO NOT POWER IT DOWN!!" („Ова машина је сервер. НЕ ГАСИ ЈЕ!“)]]
'''Веб''' или '''светска мрежа''' ({{јез-енг|World Wide Web, W3, WWW}}) је систем међусобно повезаних, [[хипертекст]]уалних докумената који се налазе на [[интернет]]у. Уз помоћ [[интернет прегледач]]а, корисници могу да гледају веб странице које обично садрже текст, слике, звучни и видео-запис.<ref>{{cite web|title=What is the difference between the Web and the Internet?|url=http://www.w3.org/Help/#webinternet|website=W3C Help and FAQ|publisher=[[W3C]]|accessdate=16. 7. 2015|date=2009}}</ref> Каткад се назива једноставно ''мрежа''. -{''World Wide Web''}- је имао средишњу улогу у развоју [[информацијско доба |информацијског доба]] и примарни је алат који милијарде људи употребљава за интеракцију на интернету.<ref>{{cite web|title=''World Wide Web Timeline''|url=http://www.pewinternet.org/2014/03/11/world-wide-web-timeline/|date=11. 3. 2014|publisher=Pews Research Center|accessdate=1. 8. 2015}}</ref><ref>{{cite web|last=Dewey|first=Caitlin|title=''36 Ways The Web Has Changed Us''|url=http://www.washingtonpost.com/news/style-blog/wp/2014/03/12/36-ways-the-web-has-changed-us/|date=12. 3. 2014|publisher=''The Washington Post''|accessdate=1. 8. 2015}}</ref><ref>{{cite web|title=''Website Analytics Tool''|url=http://www.internetlivestats.com/|accessdate=1. 8. 2015}}</ref><ref>{{cite web
| title = Internet Live Stats
| url = http://www.internetlivestats.com
| accessdate = 1 August 2015
| deadurl = no
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150702051222/http://www.internetlivestats.com/
| archivedate = 2 July 2015
| df = dmy-all
}}</ref> Веб су створили Енглез [[Тим Бернерс-Ли]] и Белгијанац [[Rober Kajo|Роберт Кајо]], [[1990]]. године, радећи у [[CERN]]-у у [[Женева|Женеви]].<ref>{{citeCite book |author=Stephanie Sammartino McPherson |title=Tim Berners-Lee: Inventor of the World Wide Web|url=https://books.google.com/books?id=wK0xBWfL9GkC|year=2009|publisher=Twenty-First Century Books}}</ref><ref name=AHT>{{cite news | title = Tim Berners Lee – Time 100 People of the century | url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,990627,00.html |work=Time Magazine
| accessdate = 17. 5. 2010 | last=Quittner|first=Joshua | last=Quittner | date= 29. 5. 1999 }}</ref> Овај појам се често погрешно користи као синоним за интернет, а уствари означава само једну од услуга које омогућава интернет.<br />
[[Веб-страница|Веб странице]] су првенствено [[plain text|текстуелни]] документи [[Formatted text|форматирани]] и обележени [[HTML|језиком за опис хипертекста]] (-{HTML}-).<ref>{{Cite book|url=https://books.google.tn/books?id=W6Sv_mdC_nIC&pg=PA390&dq=web+pages+are+text+document+with+HTML&hl=fr&sa=X&ved=0ahUKEwiO2frg-_LXAhVCXBoKHVZQDdsQ6AEIKzAB#v=onepage&q=web%20pages%20are%20text%20document%20with%20HTML&f=false|title=New Perspectives on Microsoft Office Access 2007, Comprehensive|last=Adamski|first=Joseph|last2=Finnegan|first2=Kathy|date=2007-09-18|publisher=Cengage Learning| isbnid=142390589X|language=en|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20171206005754/https://books.google.tn/books?id=W6Sv_mdC_nIC&pg=PA390&dq=web+pages+are+text+document+with+HTML&hl=fr&sa=X&ved=0ahUKEwiO2frg-_LXAhVCXBoKHVZQDdsQ6AEIKzAB#v=onepage&q=web%20pages%20are%20text%20document%20with%20HTML&f=false|archivedate=6 December 2017|df=dmy-all}}</ref> Осим форматираног текста, веб странице могу да садрже [[image|сликовне]], [[видео]], [[Audio signal|аудио]], и софтварске компоненте које се приказују у корисничком [[web browser|веб прегледачу]] као кохерентне странице [[multimedia|мултимедијског]] контента. ▼
▲[[Веб-страница|Веб странице]] су првенствено [[plain text|текстуелни]] документи [[Formatted text|форматирани]] и обележени [[HTML|језиком за опис хипертекста]] (-{HTML}-).<ref>{{Cite book|url=https://books.google.tn/books?id=W6Sv_mdC_nIC&pg=PA390&dq=web+pages+are+text+document+with+HTML&hl=fr&sa=X&ved=0ahUKEwiO2frg-_LXAhVCXBoKHVZQDdsQ6AEIKzAB#v=onepage&q=web%20pages%20are%20text%20document%20with%20HTML&f=false|title=New Perspectives on Microsoft Office Access 2007, Comprehensive|last=Adamski|first=Joseph|last2=Finnegan|first2=Kathy|date=2007-09-18|publisher=Cengage Learning|isbn=142390589X|language=en|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20171206005754/https://books.google.tn/books?id=W6Sv_mdC_nIC&pg=PA390&dq=web+pages+are+text+document+with+HTML&hl=fr&sa=X&ved=0ahUKEwiO2frg-_LXAhVCXBoKHVZQDdsQ6AEIKzAB#v=onepage&q=web%20pages%20are%20text%20document%20with%20HTML&f=false|archivedate=6 December 2017|df=dmy-all}}</ref> Осим форматираног текста, веб странице могу да садрже [[image|сликовне]], [[видео]], [[Audio signal|аудио]], и софтварске компоненте које се приказују у корисничком [[web browser|веб прегледачу]] као кохерентне странице [[multimedia|мултимедијског]] контента.
Уграђене [[hyperlink|хипервезе]] омогућавају корисницима [[web navigation|навигацију]] између веб страница. Вишеструке веб странице са заједничком темом, заједничким [[Интернет домен]]ом, или обоје, сачињавају [[веб-сајт]]. Садржај веб-сајта може у највећој мери пружити објављивач, или може бити формиран интерактивно при чему корисници донирају садржај, или садржај зависи од корисника и њихових акција. Веб-сајтови могу да буду углавном информативни, превасходно намењени забави, или да служе углавном за комерцијалне, владине или невладине организационе сврхе.
{{Main|Веб-стандарди}}
Многи формални стандарди и друге техничке спецификације и софтвер дефинишу операцију различитих аспеката веба, Интернета, и рачунарске информационе размене. Mnоги документи су рад [[W3C|-{W3C}- конзорцијума]],<ref>{{cite web|url=http://www.w3.org/2013/01/china-host.html.en |title=W3C Invites Chinese Web Developers, Industry, Academia to Assume Greater Role in Global Web Innovation |publisher=W3.org |date=2013-01-20 |accessdate=2013-11-30}}</ref><ref name="MembersList">{{cite web|url=http://www.w3.org/Consortium/Member/List|title=World Wide Web Consortium – current Members|accessdate=24 September 2017|publisher=World Wide Web Consortium|date=29 March 2012}}</ref><ref name="W3CDevProc">{{cite web|url=http://www.w3.org/2005/10/Process-20051014/tr.html#rec-advance |title=World Wide Web Consortium | Development Process |publisher=W3.org |date=2005-04-12 |accessdate=2012-04-03}}</ref> који предводи Бернерс-Ли,<ref name="consortium">{{cite web|url = http://www.w3.org/Consortium/|title = World Wide Web Consortium (W3C) About the Consortium|accessdate =8 September 2009|last = W3C|date=September 2009}}</ref> а део стандарда је произвела и [[Internet Engineering Task Force|Интернетска инжењерска оперативна група]] (-{IETF}-)<ref name=IETF-Ripe>{{cite web |url=https://www.ripe.net/internet-coordination/internet-governance/internet-technical-community/ietf |title=Internet Engineering Task Force (IETF) |date=10 August 2012 |publisher=RIPE NCC |accessdate=13 October 2012}}</ref><ref>{{cite web |rfc=1208 |title=A Glossary of Networking Terms |url=//tools.ietf.org/html/rfc1208 |first1=O. |last1=Jacobsen |first2=D. |last2=Lynch |date=March 1991 |access-date=2012-10-13}}</ref><ref>{{cite web|url=//www.ietf.org/meeting/register.html|title=Register for the Next IETF Meeting|publisher=IETF|accessdate=21 July 2014}}</ref> и друге организације.
Обично, кад се веб стандарди разматрају, следеће публикације се сматрају оснивачким:
| title = Document Object Model (DOM)
| quote = The Document Object Model is a platform- and language-neutral interface that will allow programs and scripts to dynamically access and update the content, structure and style of documents.
| url = http://www.w3.org/DOM/#what}}</ref> од -{W3C}-.<br />
Додатне публикације пружају дефиниције других есенцијалних технологија за WWW, укључујући, мада не ограничено на следеће:
* ''Униформни идентификатор ресурса'' ({{јез-ен|Uniform Resource Identifier - URI}}) је универзални систем за референцирање ресурса на Интернету, као што су хипертекстни документи и слике. -{URI}- адресе, које се обично називају -{URL}-, дефинисане су стандардом -{IETF's RFC 3986 / STD 66}-: ''Униформни идентификатор ресурса (-{URI}-): Генеричка синтакса'', као и његовим претходницима и бројним [[Uniform Resource Identifier|-{URI}- схемама]] које дефинишу разне [[Request For Comments|-{RFC}-]] захтеве;
* ''Протокол преноса хипертекта'' {{јез-енг|HyperText Transfer Protocol}} (-{[[HTTP]]}-) је дефинисан са -{RFC 2616: ''HTTP/1.1''}- и -{RFC 2617}- 2617: ''-{HTTP}- аутентикација'', којима се специфицира како се врши аутентикација између прегледача и сервера.
== Доступност ==
== Интернационализација ==
Активности -{W3C}- [[Интернационализација и локализација|интернационализације]] одигуравају да се веб технологија може користити у свим језицима, писмима, и културама.<ref>{{cite web|title=Internationalization (I18n) Activity|url=http://www.w3.org/International/|publisher=World Wide Web Consortium|accessdate=10 April 2009|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090416052903/http://www.w3.org/International/|archivedate=16 April 2009|df=dmy-all}}</ref> Почевши од 2004 или 2005, [[уникод]] се усталио и коначно је у децембру 2007. престигао -{[[ASCII]]}- и Западно европски као [[Character encoding|словни сет]] који је најшире кориштен на вебу.<ref>{{Cite news|authorlast=Davis, |first=Mark|title=Moving to Unicode 5.1|url=http://googleblog.blogspot.com/2008/05/moving-to-unicode-51.html|date=5 April 2008|publisher=Google|accessdate=10 April 2009|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090521191341/http://googleblog.blogspot.com/2008/05/moving-to-unicode-51.html|archivedate=21 May 2009|df=dmy-all}}</ref> Оригинално је -{RFC 3986}- 3986 дозвољавао ресурсима да буду идентификовани помоћу -{[[URI]]}- са подскупом -{US-ASCII}-. -{RFC 3987}- 3987 дозвољава употребу већег броја знакова — свих знаковима у [[UCS|универзалном скупу знакова]] — и стога сад ресурси могу да буду идентификовани помоћу -{[[Internationalized Resource Identifier|IRI]]}- у свим језицима.<ref>{{cite press release|title=World Wide Web Consortium Supports the IETF URI Standard and IRI Proposed Standard|url=http://www.w3.org/2004/11/uri-iri-pressrelease.html|date=26 January 2005|publisher=World Wide Web Consortium|accessdate=10 April 2009|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090207070535/http://www.w3.org/2004/11/uri-iri-pressrelease.html|archivedate=7 February 2009|df=dmy-all}}</ref>
== Статистике ==
Између 2005 и 2010 се број веб корисника удвостручио, и очекивало се да ће превазићи милијарду 2010.<ref>{{cite news |url=https://www.reuters.com/article/2010/10/19/us-telecoms-internet-idUSTRE69I24720101019 |title=Internet users to exceed 2 billion ... |publisher=Reuters |date=19 October 2010 |accessdate=9 February 2011 |last=Lynn|first=Jonathan |last=Lynn |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110224041600/http://www.reuters.com/article/2010/10/19/us-telecoms-internet-idUSTRE69I24720101019 |archivedate=24 February 2011 |df=dmy-all }}</ref> Ране студије спроведене 1998. и 1999. које су процењивале величину веба користећи методе хватања/повраћаја показале су да знатан део веба није био индексиран за претраживачке машине, и да је веб знатно већи него што се очекивало.<ref>{{cite journal | last1 = Lawrence | first1 = S. | last2 = Giles | first2 = C.L. | year = 1998 | title = Searching the World Wide Web | url = http://circ.ahajournals.org/content/106/12/1556.full.pdf| journal = Science | volume = 280 | issue = 5360| pages = 98–100 | doi=10.1126/science.280.5360.98| pmid = 9525866 | bibcode = 1998Sci...280...98L |pages=98–100}}</ref><ref>{{cite journal | last1 = Lawrence | first1 = S. | last2 = Giles | first2 = C.L. | year = 1999 | title = Accessibility of Information on the Web | url = | journal = Nature | volume = 400 | issue = 6740| pages = 107–109 | doi=10.1038/21987| bibcode = 1999Natur.400..107L |pages=107–109}}</ref> Према једној студији из 2001, постојао је огроман број од преко 550 милијарди докумената на вебу, углавном на невидљивом вебу, или [[Дубока мрежа|дубокој мрежи]].<ref>{{cite web|url=http://www.brightplanet.com/resources/details/deepweb.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080404044203/http://www.brightplanet.com/resources/details/deepweb.html|archivedate=4 April 2008 |title=The 'Deep' Web: Surfacing Hidden Value |publisher=Brightplanet.com |accessdate=27 July 2009}}</ref> Један преглед сета од 2.024 милиона веб страница из 2002. године<ref>{{cite web |url=http://www.netz-tipp.de/languages.html |title=Distribution of languages on the Internet |publisher=Netz-tipp.de |accessdate=27 July 2009 |deadurl=no |archiveurl=https://www.webcitation.org/6GqJHJfUm?url=http://www.netz-tipp.de/languages.html |archivedate=24 May 2013 |df=dmy-all }}</ref> утврдио је да је далеко највећи део садржаја био на енглеском језику: 56,4%; томе су следили немачки (7,7%), француски (5,6%), и јапански (4,9%). Новија студија, која је користила веб претраживања на 75 различитих језика за узимање узорка Интернета, утврдила је да је постојало преко 11,5 милијарди веб страница на [[Surface Web|јавно индексибилном вебу]] на крају јануара 2005.<ref>{{cite web |authorlast=Alessio Signorini |first=Alessio|url=http://wifiscan.fr/research/The_Indexable_Web_is_More_than_11_Billion_Pages.pdf |title=The Indexable Web is More than 11.5 Billion Pages |publisher=citeseerx.ist.psu.edu |accessdate=4 February 2015 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150204182728/http://wifiscan.fr/research/The_Indexable_Web_is_More_than_11_Billion_Pages.pdf |archivedate=4 February 2015 |df=dmy-all }}</ref> Према подацима из марта 2009, индексабилни веб је садржао бар 25,21 милијарди страница.<ref>{{cite web |url=http://www.worldwidewebsize.com/ |title=The size of the World Wide Web |publisher=Worldwidewebsize.com |accessdate=27 July 2009 |deadurl=no |archiveurl=https://www.webcitation.org/6GqJIa1N7?url=http://www.worldwidewebsize.com/ |archivedate=24 May 2013 |df=dmy-all }}</ref> Дана 25. јула 2008, гуглови софтверски инжењери Џеси Алперт и Нисан Хајај су објавили да је [[Google Search|Гугл претраживач]] открио један билион јединствених -{URL}- локација.<ref>{{cite web |url=http://googleblog.blogspot.com/2008/07/we-knew-web-was-big.html |title=We knew the web was big... |last=Alpert |first=Jesse |author2last2=Hajaj, |first2=Nissan |date=25 July 2008 |work=The Official Google Blog |deadurl=no |archiveurl=https://www.webcitation.org/6GqJJWpxy?url=http://googleblog.blogspot.com/2008/07/we-knew-web-was-big.html |archivedate=24 May 2013 |df=dmy-all }}</ref> Према подацима из маја 2009, преко 109,5 милиона домена је било оперативно.<ref name=NI>{{cite web|title=Domain Counts & Internet Statistics |url= http://research.domaintools.com/statistics/tld-counts/ |publisher=Name Intelligence|accessdate=17 May 2009}}</ref> Међу њима, 74% су били комерцијални и други домени који су постојали у [[generic top-level domain|највишем интернетском домену]] -{''com''}-.<ref name=NI /> Статистике мерења популарности веб сајтова, као што је -{[[Alexa Internet]]}- рангирање, су обично базирани на било броју [[page view|приступа страницама]] или на асоцираним серверским „[[hit (internet)|приступима]]” (захтевима за фајлове) који су примљени.
== Веб кеширање ==
== Литература ==
* {{Cite book |author=Stephanie Sammartino McPherson |title=Tim Berners-Lee: Inventor of the World Wide Web|url=https://books.google.com/books?id=wK0xBWfL9GkC|year=2009|publisher=Twenty-First Century Books}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite journal|author1=Berners-Lee, Tim |author2last2=Bray, |first2=Tim |author3=Connolly, Dan |author4last4=Cotton, |first4=Paul |author5=Fielding, Roy |author6last6=Jeckle, |first6=Mario |author7=Lilley, Chris |author8last8=Mendelsohn, |first8=Noah |author9=Orchard, David |author10=Walsh, Norman |author11=Williams, Stuart | title=Architecture of the World Wide Web, Volume One | publisher=W3C | date=15 December 2004 | version=Version 20041215 | url=http://www.w3.org/TR/webarch/}}
* {{cite journal |title=The World Wide Web: Past, Present and Future |url=http://www.w3.org/People/Berners-Lee/1996/ppf.html |date=August 1996 |last=Berners-Lee |first=Tim}}
* {{Cite journal|author1=Fielding, R. |author2=Gettys, J. |author3=Mogul, J. |author4=Frystyk, H. |author5=Masinter, L. |author6=Leach, P. |author7=Berners-Lee, T. | title=Hypertext Transfer Protocol – HTTP/1.1 | publisher=Information Sciences Institute |date = June 1999| version=Request For Comments 2616}}
* Niels Brügger, ed. ''Web History'' (2010) 362 pages; Historical perspective on the World Wide Web, including issues of culture, content, and preservation.
* {{cite web |url= http://www.newdevices.com/publicaciones/www/ |authorlast= Polo, |first=Luciano | title=World Wide Web Technology Architecture: A Conceptual Analysis | year=2003 | work=New Devices}}
* {{cite journal |url= https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1761925/ | authorlast=Powell|first=John Powell |author2= Aileen Clarke | title=The WWW of the World Wide Web: Who, What, and Why? |dateyear= 2002 |journal= J Med Internet Res. |volume= 4 |issue= 1 |doi= 10.2196/jmir.4.1.e4 |pmc= 1761925}}
{{refend}}
| 