Председник Народне скупштине Републике Србије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 5:
На првим вишестраначким изборима у [[Србија|Србији]] одржаним [[9. децембар|9. децембра]] [[1990]]. године убедљиво је победила [[Социјалистичка Партија Србије]] и освојила 194 посланичка места. За председника скупштине изабран је [[Слободан Унковић]] а после његовог одласка на место амбасадора у [[Кина|Кину]] заменио га је на том месту [[Александар Бакочевић]] такође из СПС. [[Влада|Владу]] је формирао [[Радоман Божовић]]. После две године, [[20. децембар|20. децембра]] 1992. године, одржани су нови избори на којима је СПС освојио 101 посланичко место и уз помоћ гласова посланика [[Српска Радикална Странка|Српске Радикалне Странке]] која је освојила 73 мандата за председника [[парламент]]а изабран је [[Зоран Лилић]], посланик СПС а [[премијер]] је постао [[Никола Шаиновић]] (СПС). После избора Лилића за председника [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] на место председника скупштине Србије дошао је [[Зоран Аранђеловић]] (СПС). Ова мањинска влада је била је на власти до краја [[1993]]. године а на новим изборима одржаним [[19. децембар|19. децембра]] [[1993]]. СПС је освојио 123 мандата и у коалицији са [[Нова демократија|Новом демократијом]], која је наступала на листи тадашћег ДЕПОС-а и добила 5 мандата, формирана је влада на чијем челу је био [[Мирко Марјановић]]. Председник парламента постао је [[Драган Томић]] из СПС-а. Ова влада је издржала цео мандат до редовних избора одржаних [[21. септембар|21. септембра]] [[1997]]. године на којим је СПС освојио са [[ЈУЛ]]-ом и [[НД]] 110 посланичких места. Радикали су добили 82, а СПО 45 мандата. Избори су обележени бојкотом 16 странака већином из касније основаног [[ДОС]]-а. Владу су формирале СПС, ЈУЛ и СРС, а на челу владе је остао Марјановић као и Томић на месту председника парламента.
 
Када је дошло до смене власти [[5. октобар|5. октобра]] [[2000]]. године победом [[Војислав Коштуница|Војислава Коштунице]] и ДОС-а на савезним изборима републичка скупштина је формирала прелазну владу у чијем саставу су били подједако заступљени СПС, СПО и ДОС а привремени премијер је постао [[Миломир Минић]]. СРС је одбио да учествује у подели ресора. Потписан је и споразум за одржавање превремених парламентарних за децембар 2000. године на којима је избора Демократска Опозиција Србије освојила је 176 посланичких места а за председника Скупштине изабран је [[Драган Маршићанин]] из [[ДСС]]. Кабинет је саставио председник ДС [[Зоран Ђинђић]] који је био на челу Владе до атентата [[12. март]]а када га је наследио [[Зоран Живковић]], подпредседник ДС. У току Ђинђићевог мандата ДСС излази из Владе, а нешто касније Маршићанин бива смењен и за председника бива изабрана [[Наташа Мићић]] која у јесен [[2003]]. због губитка скупштинске већине ДОС-а изласком из коалиције СДП расписује превремене изборе у својству вд Председника Републике. На изборима који су одржани [[28. децембар|28. децембра]] 2003. године Владу су формирали ДСС, [[Г17+]] и коалиција СПО-НС уз подршку СПС. Нешто више од месец дана у току преговора ДСС, Г17+ и СПО-НС са ДС о евентуалном формирању коалиције скупштином је председавао најстарији посланик [[Веселин Симоновић]] из ДСС. По формирању већине са СПС за председника Скупштине изабран је Драган Маршићанин из ДСС са задатком да као вд Председника Републике понуди мандат Војиславу Коштуници у чијем је кабинету он именован за министра привреде па је Скупштином после његове оставке председавао најстарији подпредседник [[Војислав Михаиловић]] из СПО, а дан касније за председника је изабран [[Предраг Марковић]] из Г17+ . После парламентарних избора одржаних у јануару 2007. године и маратонских преговора о формирању скупштинске већине између ДС, ДСС и Г17+ председавајући скупштине била је као најстарији посланик Борка Вучић, изабарана са листе СПС. Пет дана пре рока за формирање владе посланици ДСС су пружили подршку [[Томислав Николић|Томиславу Николићу]] за председника скупштине који се на том месту задржао само три дана када је поднео оставку због новонасталог коалиционог договора између ДСС и данасДС. После формирања владе на чијем челу је [[Војислав Коштуница]]и једне седнице којом председава најстарији потпредседник скупштине [[Милутин Мркоњић]] за председника Скупштине изабран је [[Оливер Дулић]] из ДС који се још увек налази на тој функцијифунцији.
 
== Уставно одређење ==
Ред 29:
#[[Предраг Марковић]]
#[[Томислав Николић]]
 
#[[Оливер Дулић]]
 
{{Председници Народне скупштине Републике Србије}}