Википедија

Држава — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
.
Ред 1:
{{Друге употребе}}
[[Датотека:Leviathan by Thomas Hobbes.jpg|thumb|The250px|Насловна frontispiece ofстрана [[ThomasТомас HobbesХобс]]'овог ''[[LeviathanЛевијатан (bookспис)|LeviathanЛевијатана]]'']]
 
{{rut}}
'''Држава''' је [[организација]] која има монопол [[власт]]и у одређеној друштвеној [[Заједница|заједници]], поставља се као [[сила]] изнад [[Друштво|друштва]] ради заштите поретка.<ref name="oxford-state">{{cite journal |title=state |work=Concise Oxford English Dictionary |publisher=Oxford University Press |edition=9th |year=1995 |quote='''3''' (also '''State''') '''a''' an organized political community under one government; a commonwealth; a nation. '''b''' such a community forming part of a federal republic, esp the United States of America |editor1-first=Della |editor1-last=Thompson}}</ref> Држава као организација у класном друштву заступа првенствено интересе владајуће класе, али својим деловањем обавезна је да штити интересе осталих делова друштва. StatesДржаве mayмогу orи mayне notморају beда буду [[SovereignСуверена stateдржава|sovereignсуверене]]. ForНа instanceпример, [[federated state|федералне државе]]s areсу members of aчланице [[federal unionФедерација|федерације]], andи могу mayда haveимају onlyсамо partialпарцијални sovereigntyсуверенитет, butали are,су nonetheless,ипак statesдржаве.<ref name="oxford-state"/> SomeНеке statesдржаве areсу subjectпотчињене toспољашњем externalсуверенитету sovereignty orили [[hegemonyХегемонија|хегемонији]], inпри whichчему ultimateултиматни [[sovereigntyсуверенитет]] liesлежи inу anotherдругој stateдржави.<ref>For example, the [[Vichy France]] (1940-1944) officially referred to itself as ''l'État français'' (the French state).</ref> StatesДржаве thatкоје areимају sovereignсуверенитет areсу knownпознате asкао [[sovereignСуверена stateдржава|суверене државе]]s.
 
Појам '''државе''' се може дефинисати по међународној и унутрашњој улози. На међународном нивоу држава је суверено тело. [[Suverenost|Суверенитет]] чине дефинисане и међународно признате границе и потпуна власт државе на тој територији (као и становништво које стално насељава територију државе). Када територија не испуњава те основне услове она постаје [[неуспела држава]]. Пример неуспеле државе је [[Сомалија]], где не постоји власт која има суверентитет над територијом окруженом границама.
Ред 10:
# ''Држава испуњава принципе друштвеног уговора.'' [[Друштвени уговор]] је подразумевани уговор између сваког појединца и државе. Отац овог израза је [[Жан Жак Русо]]. Друштвени уговор се заснива на томе да држава треба да заштити [[природна права]] сваке особе. Природна права су право на живот, право на слободу и право на имовину. У замену за ту заштиту, свака особа мора да испуњава одређене дужности према држави, као што је плаћање пореза. Оваква идеја улоге државе у друштвеном уговору је прихваћена у свим западним демократијама.
 
Атрибути државе су територија - географско пространство, становништво - људи настањени на територији који имају држављанство и државна власт - највиша и суверена. Термин „држава” се исто тако може односити на секуларне гране власти унутар државе,<ref>{{cite web|url=https://mises.org/pdf/anatomy.pdf|title=Anatomy of the State|first=|last=anne|date=18 August 2014 |publisher=mises.org |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140826095923/http://mises.org/pdf/anatomy.pdf|archivedate=26 August 2014|df=dmy-all}}</ref> често као начин наглашавања разлике од цркви и [[Грађанско друштво|цивилних институција]]. Особе које говоре амерички [[American English|енглески]] често користе термине ''држава'' и ''влада'' као [[List of words having different meanings in American and British English: A–L|синониме]],{{напомена|Ова два појма су посебно синонимна кад се фразирају као -{"the state"}- и -{"the government"}-.}} при чему се обе речи односе на организовану политичку групу која врши [[Моћ|власт]] над датом територијом.<ref>{{citation |title="state" (definition 5) and "government" (definitions 4, 5, and 6) |work=[[Merriam-Webster Dictionary]] |publisher=Merriam-Webster, Incorporated |year=2015 |url=http://www.merriam-webster.com/ |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170922151722/https://www.merriam-webster.com/ |archivedate=22 September 2017 |df=dmy-all }}</ref>
Атрибути државе су територија - географско пространство, становништво - људи настањени на територији који имају држављанство и државна власт - највиша и суверена.
 
Многим људским друштвима су владале државе током миленијума, док су друга била [[stateless societies|бездржавна друштва]]. Током времена мноштво различитих форми је развијено, користећи разне врсте [[Легитимитет|оправдања]] за своје постојање (као што је [[divine right of kings|божанско право краљева]], теорија [[Друштвени уговор|друштвеног уговора]], etc.). У 21. веку, модерна [[национална држава]] је предоминантна форма државе којој су [[Народ|људи]] подложни.
The term "state" can also refer to the secular branches of government within a state,<ref>{{cite web|url=https://mises.org/pdf/anatomy.pdf|title=Anatomy of the State|first=|last=anne|date=18 August 2014|publisher=mises.org|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140826095923/http://mises.org/pdf/anatomy.pdf|archivedate=26 August 2014|df=dmy-all}}</ref> often as a manner of contrasting them with churches and [[civil society|civilian institutions]].
 
Speakers of [[American English]] often use the terms ''state'' and ''government'' as [[List of words having different meanings in American and British English: A–L|synonyms]],{{напомена|The two are especially synonymous when phrased as "the state" and "the government." See "government" under [[List of words having different meanings in American and British English: A–L]].}} with both words referring to an organized political group that exercises [[power (social and political)|authority]] over a particular territory.<ref>{{citation |title="state" (definition 5) and "government" (definitions 4, 5, and 6) |work=[[Merriam-Webster Dictionary]] |publisher=Merriam-Webster, Incorporated |year=2015 |url=http://www.merriam-webster.com/ |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170922151722/https://www.merriam-webster.com/ |archivedate=22 September 2017 |df=dmy-all }}</ref>
 
Many human societies have been governed by states for millennia, but others have been [[stateless societies]]. Over time a variety of different forms developed, employing a variety of [[Legitimacy (political)|justifications]] for their existence (such as the [[divine right of kings]], the theory of [[social contract]], etc.). In the 21st century, the modern [[nation-state]] is the predominant form of state to which [[people]] are subject.
 
== Дефиниција ==
There is no academic [[consensus]] on the most appropriate definition of the state.<ref>Cudworth et al., 2007: p. 1</ref> The term "state" refers to a set of different, but interrelated and often overlapping, theories about a certain range of political [[phenomena]].<ref>Barrow, 1993: pp. 9-10</ref> The act of defining the term can be seen as part of an ideological conflict, because different definitions lead to different theories of state function, and as a result validate different political strategies.<ref>Barrow, 1993: pp. 10-11</ref> According to Jeffrey and [[Joe Painter|Painter]], "if we define the 'essence' of the state in one place or era, we are liable to find that in another time or space something which is also understood to be a state has different 'essential' characteristics".<ref>{{cite book|last1=Painter|first1=Joe|last2=Jeffrey|first2=Alex|title=Political Geography|date=2009|publisher=SAGE Publications Ltd.|location=London|isbn=978-1-4129-0138-3|page=21|edition=2nd}}</ref>
 
Не постоји академски [[Consensus decision-making|консензус]] по питању најподесније дефиниције државе.<ref>Cudworth et al., 2007: p. 1</ref> Термин „држава” се односи на сет раличитих, али међусобно повезаних и често преклапајућих, теорија о датом опсегу политичких [[Појава|феномена]].<ref>Barrow, 1993: pp. 9-10</ref> На чин дефинисања термина се може гледати као на део идеолошког сукоба, пошто различите дефиниције доводе до различитих теорија државних функција, и као резултат валидацију различитих политичких стратегија.<ref>Barrow, 1993: pp. 10-11</ref> Према Џефрију и [[Joe Painter|Пејнтеру]], „ако дефинишемо ''суштину'' државе на једном месту или ери, неминовно ћемо уочити да у неком другом времену или простору нешто што је такође схваћано као држава има различите ''есенцијалне'' карактеристике”.<ref>{{cite book|last1=Painter|first1=Joe|last2=Jeffrey|first2=Alex|title=Political Geography|date=2009|publisher=SAGE Publications Ltd.|location=London|isbn=978-1-4129-0138-3|page=21|edition=2nd}}</ref>
The most commonly used definition is [[Max Weber]]'s,<ref>{{cite book|author=Dubreuil, Benoít|title=Human Evolution and the Origins of Hierarchies: The State of Nature|publisher=Cambridge University Press|year=2010|isbn=978-0-521-76948-8|page=189|url=https://books.google.com/books?id=qBXvK0EkTcwC&pg=PA189|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160504025631/https://books.google.com/books?id=qBXvK0EkTcwC&pg=PA189|archivedate=4 May 2016|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite book|author=Gordon, Scott|title=Controlling the State: Constitutionalism from Ancient Athens to Today|publisher=Harvard University Press|year=2002|isbn=978-0-674-00977-6|page=4|url=https://books.google.com/books?id=5OTyH71czwsC&pg=PA4|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160503110808/https://books.google.com/books?id=5OTyH71czwsC&pg=PA4|archivedate=3 May 2016|df=dmy-all}}</ref><ref name=IPE>{{cite book|last=Hay|first=Colin|title=Routledge Encyclopedia of International Political Economy|year=2001|publisher=Routledge|location=New York, NY|isbn=0-415-14532-5|pages=1469–1474|url=https://books.google.com/books?id=lSmU3aXWIAYC&pg=PA1469#v=onepage&q&f=false|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160503043603/https://books.google.com/books?id=lSmU3aXWIAYC&pg=PA1469#v=onepage&q&f=false|archivedate=3 May 2016|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite book|author=Donovan, John C.|title=People, power, and politics: an introduction to political science|publisher=Rowman & Littlefield|year=1993|isbn=978-0-8226-3025-8|page=20|url=https://books.google.com/books?id=6YxnWSrZJWsC&pg=PA20|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160508231143/https://books.google.com/books?id=6YxnWSrZJWsC&pg=PA20|archivedate=8 May 2016|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite book|author=Shaw, Martin|title=War and genocide: organized killing in modern society|publisher=Wiley-Blackwell|year=2003|isbn=978-0-7456-1907-1|page=59|url=https://books.google.com/books?id=nwcSTPnTbOYC&pg=PA59|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160603203544/https://books.google.com/books?id=nwcSTPnTbOYC&pg=PA59|archivedate=3 June 2016|df=dmy-all}}</ref> which describes the state as a compulsory political organization with a [[centralized]] government that maintains a [[monopoly of the legitimate use of force]] within a certain territory.<ref name=cudworth-2007>Cudworth et al., 2007: p. 95</ref><ref name=salmon-2008>Salmon, 2008: [https://books.google.com/books?id=ayz0kWKhKacC&pg=PA54 p. 54] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160515192733/https://books.google.com/books?id=ayz0kWKhKacC&pg=PA54 |date=15 May 2016 }}</ref> General categories of state institutions include administrative [[bureaucracies]], [[legal systems]], and [[military]] or [[religious]] organizations.<ref>{{Cite book|author=Earle, Timothy|chapter=State, State Systems|editor=Barfield, Thomas|title=The Dictionary of Anthropology|publisher=Wiley-Blackwell|year=1997|isbn=978-1-57718-057-9|page=445|url=https://books.google.com/books?id=V5dkKYyHclwC&pg=PA445|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160503194128/https://books.google.com/books?id=V5dkKYyHclwC&pg=PA445|archivedate=3 May 2016|df=dmy-all}}</ref>▼
 
▲The most commonlyНајчешће usedкориштена definitionдефиниција isје [[MaxМакс WeberВебер]]'sова,<ref>{{cite book|author=Dubreuil, Benoít|title=Human Evolution and the Origins of Hierarchies: The State of Nature|publisher=Cambridge University Press|year=2010|isbn=978-0-521-76948-8|page=189|url=https://books.google.com/books?id=qBXvK0EkTcwC&pg=PA189|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160504025631/https://books.google.com/books?id=qBXvK0EkTcwC&pg=PA189|archivedate=4 May 2016|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite book|author=Gordon, Scott|title=Controlling the State: Constitutionalism from Ancient Athens to Today|publisher=Harvard University Press|year=2002|isbn=978-0-674-00977-6|page=4|url=https://books.google.com/books?id=5OTyH71czwsC&pg=PA4|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160503110808/https://books.google.com/books?id=5OTyH71czwsC&pg=PA4|archivedate=3 May 2016|df=dmy-all}}</ref><ref name=IPE>{{cite book|last=Hay|first=Colin|title=Routledge Encyclopedia of International Political Economy|year=2001|publisher=Routledge|location=New York, NY|isbn=0-415-14532-5|pages=1469–1474|url=https://books.google.com/books?id=lSmU3aXWIAYC&pg=PA1469#v=onepage&q&f=false|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160503043603/https://books.google.com/books?id=lSmU3aXWIAYC&pg=PA1469#v=onepage&q&f=false|archivedate=3 May 2016|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite book|author=Donovan, John C.|title=People, power, and politics: an introduction to political science|publisher=Rowman & Littlefield|year=1993|isbn=978-0-8226-3025-8|page=20|url=https://books.google.com/books?id=6YxnWSrZJWsC&pg=PA20|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160508231143/https://books.google.com/books?id=6YxnWSrZJWsC&pg=PA20|archivedate=8 May 2016|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite book|author=Shaw, Martin|title=War and genocide: organized killing in modern society|publisher=Wiley-Blackwell|year=2003|isbn=978-0-7456-1907-1|page=59|url=https://books.google.com/books?id=nwcSTPnTbOYC&pg=PA59|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160603203544/https://books.google.com/books?id=nwcSTPnTbOYC&pg=PA59|archivedate=3 June 2016|df=dmy-all}}</ref> whichкојом describesсе theописује stateдржава asкао aмандаторна compulsoryполитичка politicalорганизација organization with aса [[centralizedCentralisation|централизованом]] governmentвладом thatкоја maintains aодржава [[monopolyMonopoly ofon theviolence|монопол legitimateлегитимне useупотребе of forceсиле]] within aунутар certainодређене territoryтериторије.<ref name=cudworth-2007>Cudworth et al., 2007: p. 95</ref><ref name=salmon-2008>Salmon, 2008: [https://books.google.com/books?id=ayz0kWKhKacC&pg=PA54 p. 54] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160515192733/https://books.google.com/books?id=ayz0kWKhKacC&pg=PA54 |date=15 May 2016 }}</ref> Опште Generalкатегорије categoriesдржавних ofинституција stateобухватају institutions include administrativeадминистративну [[bureaucraciesБирократија|бурократију]], [[legalПравни systemsсистеми|правне системе]], andи [[militaryВојска|војне]] orили [[religiousРелигија|религиозне]] organizationsорганизације.<ref>{{Cite book|author=Earle, Timothy|chapter=State, State Systems|editor=Barfield, Thomas|title=The Dictionary of Anthropology|publisher=Wiley-Blackwell|year=1997|isbn=978-1-57718-057-9|page=445|url=https://books.google.com/books?id=V5dkKYyHclwC&pg=PA445|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160503194128/https://books.google.com/books?id=V5dkKYyHclwC&pg=PA445|archivedate=3 May 2016|df=dmy-all}}</ref>
 
AnotherЈош commonlyједна acceptedшироко definitionприхваћена ofдефиниција theдржаве stateје isдата the one given at theна [[MontevideoМонтевидејска конвенција|Монтевидејској Conventionконвенцији]] onо RightsПравима andи Dutiesдужностима ofдржаве States inиз 1933. Itгодине. definedПо stateовој asдефиницији aдржава spaceје thatпростор possessкоји the followingпоседује следеће: Aперманентху permanent populationпопулацију, a defined territory andдефинисану aтериторију governmentи thatвладу isкоји capableје ofспособна maintainingда effectiveодржава controlефективну overконтролу theнад correspondingкореспондирајућом territoryтериторијом andи ofда conductingспроводи Internationalмеђународне relationsодносе withса otherдругим statesдржавама.<ref>{{cite web|url=http://www.cfr.org/sovereignty/montevideo-convention-rights-duties-states/p15897|title=Montevideo Convention on the Rights and Duties of States|publisher=|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110628235337/http://www.cfr.org/sovereignty/montevideo-convention-rights-duties-states/p15897|archivedate=28 June 2011|df=dmy-all}}</ref>
 
According to theПрема ''[[Oxford English Dictionary|Оксфордском енглеском речнику]]'', aдржава stateје is "„'''aа.''' anорганизована organizedполитичка politicalзаједница communityпод under oneједном [[governmentвлада|владом]]; a [[commonwealthкомонвелт]]; a [[nationнација]]. '''bб.''' suchтаква aзаједница communityкоја formingчини part of aдео [[federalФедерација|федералне republicрепублике]], espна theпример. [[United States|United StatesСједињене ofАмеричке AmericaДржаве]]"”.<ref name="oxford-state" />
 
ConfoundingОно theшто definitionуноси problemзабуну isу thatпроблем "state"дефинисања andтермина "government"је areда oftenсе usedпојмови as„држава” synonymsи in„влада” commonчесто conversationсинонимно andкористе evenу someсвакодневној academicконверзацији, discourse.па Accordingчак и у неким академским предавањима. toПрема thisједној definitionдефиниционој schemaсхеми, theдржаве statesсу areнефизичке nonphysicalособе personsу ofсмислу [[internationalМеђународно lawправо|међународног права]], governmentsдок су владе areорганизације organizationsкоје ofсачињавају peopleљуди.<ref>Robinson, E. H. 2013. [http://www.edwardheath.net/wp-content/uploads/2013/08/State_and_Government.pdf The Distinction Between State and Government] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131102130436/http://www.edwardheath.net/wp-content/uploads/2013/08/State_and_Government.pdf |date=2 November 2013 }}. ''The Geography Compass'' 7(8): pp. 556-566.</ref> TheОднос relationshipизмеђу betweenвладе aи governmentњене andдржаве itsима stateсвојство isпредставништва one of representation andи authorizedовлашћене agencyагенције.<ref>Crawford, J. (2007) ''The Creation of States in International Law''. Oxford University Press.</ref>
 
== Међународно право ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Држава”