Власеница — разлика између измена

Власеница се налази на мјесту гдје се пут, који из долине ријеке Дрине води према Сарајеву дијели у два крака па један продужава ка југу - Хан Пијеску - Сокоцу - Сарајеву, а други нешто западнијим смјером Кладањ - Олово - Сарајево. Својим географским положајем и надморском висином од 668 метара, Власеница спада у ред брдско-планинских градића. Само један мањи дио територије Општине Власеница је на висини мањој од 500 метара, једна трећина је измедју 500 и 700 метара, а остали дио њеног подручја је на преко 700, чак и до 1.400 метара висине над морем. Живописним предјелима доминира планина Јавор (1537 м.), а непосредно изнад града је брдо Виселац са врхом Кик (903 м.). Општина Власеница је окружена општинама Хан Пијесак, Милићи, Шековићи, Зворник и Кладањ. Најзначајнија саобраћајна комуникација која пролази кроз Власеницу је магистрални пут Београд - Сарајево који је веома важна веза Српске са СЦГ. Власеница се налази на прелазу из изразито планинског у нешто питомији равничарски дио, представља и неку климатску границу. Неријетко се дешава да у горњем, вишем, дијелу града снијег задржи и до 15 дана дуже него у доњем дијелу.

Историја

Датотека:Crkva-vlasenica.jpg

Положај Пала на карти Босне и Херцеговине

Околина Власенице је била стално насељена од праисторије па до данашњих дана, о чему, поред осталих, свједочи и некропола са хумкама на локалитету Шосари. У вријеме босанске самосталности подручје данасње Власенице улазило је у састав средњовјековне жупе Бирач о којој се први писани трагови налазе 1244.г. и данас се чувају у дубровачкој библиотеци. Овај крај је у то вријеме био углавном у посједу феудалне породице Павловића, Дињичића, Златоносовића и Орловића који су у близини Власенице имали своја утврдјења и замкове. Под Турке Бирач је потпао средином XV вијека, када се већ јавља и насеље Власеница, али под именом Бирач, које ће задржати до краја XVIII вијека. О томе како је мјесто добило данашње име постоји више прича и објашњења од којих су најприхваћенија следећа два: насеље је име Власеница добило по трави власуљи која много расте у околини, а друго више вјероватно објашњење је да је име Власеница настало по првим становницима тог подручја - Власима, како су Турци погрдно звали Србе.

Половином 15. вијека, међу првима у Босни, овај простор прешао је у руке Турака и тих година се формира и прво веће насеље под називом Бирач које је припадало кадилуку Кнежини. Град Власеница у старија времена није био насељен српским живљем. Срби су се насељавали у источном дијелу, тада касабе Власенице, који се данас зове Крушевик. До 1868.г. у Власеници и околним селима је било насељено доста српских породица, о чему свједоче и гробља на Лијепој равни, Цвијетњу и Заграђу. Иако је турска владавина у многоме уназадила овај крај Срби су успјели да се изборе за црквену општину, а убрзо, 1882.године, и за прву српску основну школу у овом крају И у том времену, под Турцима, Власеница је била важна раскрсница. У 17. вијеку, као средиште кадилука (среза) налазила се у саставу зворничке капетаније, а од 1842. године била је укључена у редован телеграфско - телефонски и поштански саобраћај. Борбу против Турака за сво вријеме њихове владавине на овим просторима водиле су, стално присутне хајдучке групе. У случају опасности хајдуци су налазили спас у избјеглиштву на Гласинцу, Мајевици и Србији. Хајдуци су се помјерали и због епидемија куге, која је често харала овим крајевима, због цега је Бирач у једном периоду турске владавине био врло ријетко насељен.

Аустроугарска војска ушла је у Власеницу септембра 1878. године. 1905. године доноси се закон о црквеној и школској аутономији, којим су Срби добили право на употребу српског имена, ћириличног писма и права на отварање српских школа. 1912. године град имао 1.962 становника. Са почетком првог свјетског рата и Власеница улази у период страдања и патње. Овдашњи војни обвезници су мобилисани у аустроугарске јединице, које су 1914. два пута упадале у Србију и биле тешко поражене у Церској и Колубарској битци.

Борбе у околини Власенице биле су веома честе. Продором српске и црногорске војске у источну Босну прекинута је комуникација Сарајево - Власеница. Главна битка измедју српске и аустроугарске војске, што се тиче ширег подручја Власенице, одиграла се 28. септембра 1914. године у Краљевој Гори. Срби су изашли као побједници и преузимањем те територије угрожено је снабдјевање аустроугарских трупа у Србији. Због тога је генерал Поћорек наредио 13. Аустроугарској бригади из Власенице да нападне српске трупе и да их одбаци према Хан Пијеску. Одмах послије тога Поћорек је наредио да се српске и црногорске трупе што прије избаце из источне Босне, тако да је до тога дошло послије вишедневних борби. У овим догађајима већи број људи се прикључио српској војсци, а њих 80. учествовало је у пробоју солунског фронта и завршним операцијама при ослобођењу земље 1918. године. Свједоци бурних догадјања у периоду 1914-1918 су и бројни споменици у и око Власенице. За вријеме Другог свјетског рата Власеница и цијела БиХ се налазила у саставу НДХ. Више од педесет пута Власеница је у периоду 1941 - 1945 прелазила из руку у руке разних зараћених страна. Злостављање талаца у власеничкој касарни и појединачна убиства сељака, прерасла су, током јула и почетком августа 1941. године, у масовније злочине. Само у Рашића Гају, недалеко од Власенице, убијено је на најбруталнији начин више десетина лица. Знатан број похапшених отпремљен је у Славонску Пожегу и друге сабирне логоре. Што је вријеме више одмицало злодјела су све више узимала маха тако да су становници појединих села напуштали своја села и тражили уточиште у оближњим шумама гдје су мушкарци масовно приступали устаничким јединицама. Српска војска имала је много присталица у подручју према Романији а партизански покрет је био прихваћен у сусједним Шековићима.

Привреда

Карта центра Пала

Досадашња привредна активност је заснована углавном на експлоатацији и ниском степену прераде шуме и дрвета, сировог алуминијума који се купује на страни, производњи позамантерије, угоститељству, туризму и др. Укупно је запослено око 2.000 радника, а сва привредна предузећа су у фази власничке транзиције која је веома спора, непотпуна и неефикасна, тако да се она налазе у све неповољнијем положају јер се гомилају обавезе према радницима, добављачима и држави. У таквим условима не постоје могућности новог запошљавања јер се велики број запослених налази на чекању или се сматра технолошким вишком. Економско - социјална ситуација и стање је веома тешко и неизвјесно. Незапосленост или привредна латентна запосленост веома су изражене, са стопом од око 44% или око 1.500 незапослених и око 800 привидно запослених тј. радника који не примају зараде и накнаде и не уживају остала права из таквог радног односа. Укупно остварени производ код друштвених предузећа која се баве производњом и пружањем услуга закључно са 30.06.2002. године износио је 4.994.067 КМ, што износи око 255 КМ по глави становника

Туризам

Посебно обиљежје овог краја су високе и густе шуме. На једног становника долази 0,70 хектара шумске површине (европски просјек је 0,34). Ове шуме су вриједне и по саставу и врсти дрвећа. Поред стогодишњих букава, јела, јавора, борова и смреке овдје се може наићи и на примјерке ријетке и чувене панчићеве оморике. Обиље шумских плодова, нарочито разних врста гљива (вргањ, смрчак, лисичарке, рујнице и др.) и распрострањеност разне дивљачи ( срна, дивља свиња, медвјед, вук, лисица, зец, фазан и др.) те релативно богаство рибљег фонда у Студеном и Зеленом Јадру, Тишчи и Дрињачи (пастрмка, младица, липљан, мрена, шкобаљ, клен и др.) такође мотивишу одређене категорије туриста да долазе у овај крај.

Међу најљепшим природним амбијентима овог краја на првом мјесту се увијек и не без разлога, ставља планинска висораван Ружина Вода (око 1130 м н/в) која се простире на путу према Хан Пијеску, данас привлачно излетиште власеничана, а због густих шума (претежно четинарских) зелених ливада и пропланака и хладне чисте воде има и обиљежја праве ваздушне бање.

Карактеристична је и висока концентрација Озона у ваздуху у овом региону по чему спада међу прве у Европи.

Мада је овај крај познат по изворима, Власеница се не може похвалити ријечним богатством. У непосредној околини има неколико мањих рјечица и потока (Дрињача, Тишча, Студени Јадар) и уз њих су концентрисана мања излетишта (Тишчино Врело, Тишина, Слапови) у којима власенчани налазе спас за вријеме љетних жега.

Спорт

Спортске активности у Општини Власеница одвијају се кроз рад спортских организација-клубова: -Фудбалски клуб "Власеница", -Кошаркашки клуб "10 Август", -Атлетски клуб "Власеница", -Карате клуб "Младост", -Теквандо клуб "Специјалац" -Теквандо клуб "8 мај", -Скијашки клуб "Игришта", -Шаховски клуб "Власеница".

Вањски линкови

Званична страна Општине Власеница