Мексико — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 124:
Између [[1846]]. и [[1848]]. [[Америчко-мексички рат|Мексико је био у рату са САД]] због спора у вези са тексашким територијама. Рат је заршен споразумом Гвадалупе—Идалго, којим је Мексико био приморан да се одрекне више од половине својих територија у корист САД.{{sfn|Vázquez|2009|p=549—551}} Након завршетка рата, сукоби између политичких струја у земљи су се наставили, што је довело до једанаестог доласка на власт Санта Ане (1853—1855) који је по други пут успоставио диктатуру. Године 1854. либерали су се дигли на оружје под вођством [[Хуан Алварез|Хуана Алвареза]], што је довело до збацивања Санта Ане и доласка либерала на власт.{{sfn|Díaz|2009|p=590—592}}
[[Датотека:Porfirio Diaz in uniform.jpg|мини|десно|200п|Порфирио Дијаз, председник Мексика са једном паузом од 1876. до 1911.]]
Проглашење [[Реформски закони|Реформских закона]] либералне владе није одговарал интересима конзервативних група, а нарочито цркви. Године 1857. проглашен је нови устав Мексика, који је, између осталог, успоставио одвајање цркве од државе, прогласивши Мексико [[лаичка држава|лаичком државом]], као и [[федерализам]] као облик владавине.{{sfn|Díaz|2009|p=592—595}} Пошто конзервативни кругови нису хтели да признају тај устав, 1858. године избио је Реформски рат током којег су обе стране имале своје владе. Рат се завршио 1861. године победом либерала, а на власт је дошао [[Бенито Хуарез]],{{sfn|Díaz|2009|p=595—598}} први мексички председник индијанског порекла (припадао је народу [[Запотеци|Запотека]]). Током шездесетих година 19. века, Мексико је претрпео [[Француска инвазија на Мексико|инвазију Француске]] која је помагала конзервативце и чији је резултат био успостављање [[Друго мексичко царство|Другог мексичког царства]], на чији је престо сео Максимилијан Хабзбуршки под именом [[Максимилијан I од Мексика]]. Француска интервенција је била завршена 1867. коначним поразом конзервативаца. Максимилијан је био ухапшен, суђено му је 14. а погубљен је 19. јуна 1867. године у [[Сантијаго де
Бенито Хуарез је остао председник све до своје смрти 1872. године. Последње године његове власти доживеле су тешке критике разних либералних фракција.{{sfn|González y González|2009|p=643}} Након Хуарезове смрти, на месту председника нашао се [[Себастијан Лердо де Техада]], за кога се говорило да је [[јакобинци|јакобинац]]. Након Техадиног неуспелог покушаја реизбора, на власт је дошао [[Порфирио Дијаз]], републикански генерал током француске интервенције.{{sfn|González y González|2009|p=652—656}} Порфирио Дијаз је владао у два наврата, од 1786. до 1880, и од 1884. до 1911. Током овог периода, познатог под именом [[Порфиријато]], Мексико је доживео значајан економски напредак захваљујући страним улагањима. С друге стране, овај период је такође познат и по великој друштвеној неједнакости и политичкој репресији. Радници и сељаци су живели веома бедно, политичка опозиција је била на силу елиминисана, а побуњеници су бивали протерани или слати на принудан рад.{{sfn|González y González|2009|p=660—666}}
| |||