Мексико — разлика између измена

| службени језик = [[Шпански језик|шпански]] и 68 домородачких језика<ref>{{cite web|url=http://www.inali.gob.mx/clin-inali/ |title=Catálogo de las lenguas indígenas nacionales: Variantes lingüísticas de México con sus autodenominaciones y referencias geoestadísticas |publisher=Inali.gob.mx |accessdate = 18. 077. 2014.}}</ref>

| тип владавине = [[Федерализам|Федерална]] [[предсједнички систем|председничка]] [[република|уставна република]]<ref>{{cite web |format=PDF |location=MX Q|url=http://www.scjn.gob.mx/SiteCollectionDocuments/PortalSCJN/RecJur/BibliotecaDigitalSCJN/PublicacionesSupremaCorte/Political_constitucion_of_the_united_Mexican_states_2008.pdf |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110511194922/http://www.scjn.gob.mx/SiteCollectionDocuments/PortalSCJN/RecJur/BibliotecaDigitalSCJN/PublicacionesSupremaCorte/Political_constitucion_of_the_united_Mexican_states_2008.pdf |archivedate = 11. 055. 2011. |title=Political Constitution of the United Mexican States, title 2, article 40 |publisher=SCJN |accessdate = 14. 088. 2010.}}</ref>

| независност = Од [[Шпанија|Шпаније]]<br />[[16. септембар]] [[1810]].<ref name="Castro2000">{{citeCite book|authorlast=Rafaela Castro|first=Rafaela|title=Chicano Folklore: A Guide to the Folktales, Traditions, Rituals and Religious Practices of Mexican Americans|url=https://books.google.com/books?id=WdzY7YjhRroC&pg=PA83|year=2000|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-514639-4|pagepages=83}}</ref>

Проглашење [[Реформски закони|Реформских закона]] либералне владе није одговарал интересима конзервативних група, а нарочито цркви. Године 1857. проглашен је нови устав Мексика, који је, између осталог, успоставио одвајање цркве од државе, прогласивши Мексико [[лаичка држава|лаичком државом]], као и [[федерализам]] као облик владавине.{{sfn|Díaz|2009|p=592—595}} Пошто конзервативни кругови нису хтели да признају тај устав, 1858. године избио је Реформски рат током којег су обе стране имале своје владе. Рат се завршио 1861. године победом либерала, а на власт је дошао [[Бенито Хуарез]],{{sfn|Díaz|2009|p=595—598}} први мексички председник индијанског порекла (припадао је народу [[Запотеци|Запотека]]). Током шездесетих година 19. века, Мексико је претрпео [[Француска инвазија на Мексико|инвазију Француске]] која је помагала конзервативце и чији је резултат био успостављање [[Друго мексичко царство|Другог мексичког царства]], на чији је престо сео Максимилијан Хабзбуршки под именом [[Максимилијан I од Мексика]]. Француска интервенција је била завршена 1867. коначним поразом конзервативаца. Максимилијан је био ухапшен, суђено му је 14. а погубљен је 19. јуна 1867. године у [[Сантијаго де КeретароКеретаро|Сантијагу де Керетару]].{{sfn|Díaz|2009|p=615—631}}

У фебруару 1913. године генерал конзервативац [[Викторијано Уерта]] је извршио државни удар у ком су били убијени Мадеро и потпредседник Хосе Марија Пино Суарез.{{sfn|Ulloa|2009|p=774—778}} Овај догађај је оживео грађански рат у ком су учествовали разни вође са својим независним војскама. Најистакнутији су били [[Панчо Виља]] и [[Емилијано Запата]], као и [[Конституционалистичка војска]] [[Венустијано Каранза|Венустијана Каранзе]]. Каранза је покушао да уједини све устаничке војске сазивањем [[КонвенцијaКонвенција у Агваскалијентесу|Конвенције у Агваскалијентесу]], а 1917. године објавио је нови [[Устав Мексика|устав]] којим се и дан данас води Мексико. Конфликт између револуционарних фракција кулминирао је убиством Каранзе у Тлакскалантонгу 1920, Запате у Чинамеки у Морелосу 1919, и Франсиска Виље у Паралу у Чивави 1923.{{sfn|Ulloa|2009|p=793—799}} Након убиства Каранзе, на власт је дошао још један револуционарни вођа, [[Алваро Обрегон]], кога је наследио [[Плутарко Елијас Каљес]]. Обрегон је био поново изабран 1928. године, али је био убијен пре него што је успео да преузме функцију.

! style="background:#efefef;" | &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; Година &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp;

! style="background:#efefef;" | &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; Година &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp;

Године [[2005]], Мексико је кандидовао своју кухињу за [[светска баштина|светску баштину]] код [[Унеско|Унеска]]. То је био први пут да је нека земља своју гастрономску традицију представила у том смислу.<ref name="urlLa Crónica de Hoy | Presentan en París candidatura de gastronomía mexicana">{{cite web |url=http://www.cronica.com.mx/nota.php?id_nota=203109 |title=La Crónica de Hoy &#124; Presentan en París candidatura de gastronomía mexicana |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=16. 10. 2012}}</ref> Међутим, први покушај није био успешан јер комисија није успела да на прави начин истакне значај кукуруза у мексичкој кухињи.<ref name="urlCocina mexicana, fuera de la UNESCO :: México :: esmas">{{cite web |url=https://ich.unesco.org/es/RL/la-cocina-tradicional-mexicana-cultura-comunitaria-ancestral-y-viva-el-paradigma-de-michoacan-00400 |title=Cocina mexicana, fuera de la UNESCO :: México :: esmas |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=16. 10. 2012}} </ref> Коначно, [[16. новембар|16. новембра]] [[2010]]. године, мексичка кухиња је била проглашена за нематеријално културно наслеђе човечанства.<ref name="urlMeksička kuhinja proglašena nematerijalnom kulturnom baštinom čovečanstva od strane UNESCO-a.">{{cite web |url=http://sr.globalvoicesonline.org/2010/10/meksicka-kuhinja-proglasena-nematerijalnom-kulturnom-bastinom-covecanstva-od-strane-unesco-a/ |title=Meksička kuhinja proglašena nematerijalnom kulturnom baštinom čovečanstva od strane UNESCO-a. |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=16. 10. 2012}}</ref><ref name="urlCocina, fiesta y cantos mexicanos reconocidos por UNESCO - El Universal - Cultura">{{cite web |url=http://www.eluniversal.com.mx/notas/723787.html |title=Cocina, fiesta y cantos mexicanos reconocidos por UNESCO - El Universal - Cultura |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=16. 10. 2012}}</ref>

Доласком другихДругих светских кухиња, које су постале веома популарне у Мексику, припремају се и јела која су карактеристична за неку другу државу, али на мексички начин. На пример, [[суши]] у Мексику се често прави са разноврсним сосевима на основу [[манго|манга]] или [[тамаринд]]а, а врло често се служи уз мешавину соја соса и љутих папричица.

Према информацијама из Националног института за антропологију и историју ({{јез-шп|Instituto Nacional de Antropología e Historia}}), у децембру [[2005]]. године било је 37.266 регистрованих археолошких локација у Мексику.<ref name="urlSitios Arqueológicos">{{cite web |url=http://www.conmexicoenelalma.com.ar/sitios_arqueologicos.htm |title=Sitios Arqueológicos |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=24. 10. 2012}}</ref> Већина археолошких локација потиче из преколумбовског периода, али то није нужно, јер се археолошким налазиштом у Мексику сматра свака локација на којој су пронађени докази о људском деловању и постојању. На пример, у [[Монтереј]]у, у савезној држави [[Нови Леон|Нуево Леон]], постоји музеј индустријске археологије.<ref name="urlArqueología Industrial | Fundidora">{{cite web |url=http://sic.cultura.gob.mx/ficha.php?table=museo&table_id=530 |title=Arqueología Industrial; Fundidora |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=25. 10. 2012}} </ref> У Мексико Ситију, археолози су спасили остатке колонијалног манастира који се налазио на истом месту где се тренутно налази [[Палата лепих уметности]].<ref name="urlMuseos México : Museo del Palacio de Bellas Artes : Sistema de Información Cultural, CONACULTA">{{cite web |url=http://sic.conaculta.gob.mx/ficha.php?table=museo&table_id=1080 |title=Museos México : Museo del Palacio de Bellas Artes : Sistema de Información Cultural, CONACULTA |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=25. 10. 2012}}</ref> Као што је поменуто, постоји много локалитета које су настањивали праисторијски народи, хиљаде њих, иако нису сви отворени за јавност. Највише археолошких локација налази се на подручју где су некада живеле Маје, затим у централном Мексику, те у долини Оахака. Културном наслеђу Мексика припада и [[пињата]], традиционална игра разбијања земљаног лонца или папирне вреће са слаткишима и играчкама.