Франсиско Мадеро — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Биографија
| име = Франсиско
Ред 20:
== Биографија ==
Франсиско Мадеро је рођен у богатој земљопосједничкој породици са сјевера Мексика. Породица Мадеро се бавила виноградарством, узгојема памука и производњом текстила, касније рударством и прехранбеном индустријом. Били су познати као једна од најбогатијих мексичких породица. Већи дио друге деценије свог живота Франсиско је провео на школовању у Европи, те се током свог боравка у Француској окренуо [[duhovnost|спиритуалистичкој]] религији.<ref>Krauze, Enrique. ''Mexico: Biography of Power. A History of Modern Mexico, 1810–1996.'' HarperCollins Publishers Inc. New York
Године 1903. се, након што је присуствовао насилном гушењу демонстрација, придружује опозиционој партији чији је главни циљ био борба против диктатуре Порфирија Дијаза. 1908. године је издао књигу ''Смјена власти 1910.'' о будућим предсједничким изборима у Мексику. У књизи је оштро критиковао дугогодишњу диктатуру Дијаза и предвиђао побједу опозиције на демократским изборима 1910. године и позвао на оснивање јединствене Демократске партије; књига је исте године постала бестселер у Мексику у била широко прихваћена у ширим масама. У наредним годинама је доживио велики притиссак од стране Дијаза који је тежио да финансијски упропасти породицу Мадеро, али је одолио притисцима и 1910. године био изабран за вођу опозиције, када је изјавио да ће „На употребу силе узвратити силом“. Након спровођења успјешне кампање је био ухапшен у Јуну 1910. заједно са 5000 својих присталица. За вријеме Мадеровог боравка у затвору су одржани избори и Дијаз је поново побједио. Ипак, мадеро успјева д побјегне уз помоћ свог ујака и стационира се у [[Сан Антонио|Сан Антонију]] у [[Тексас]]у одакле планира револуцију али има слаб одазив људи у Мексику. У фебруару 1911. године се враћа у Мексико и наставља револуцију, овај пут успјешно, те се до априла револуцији придружује 18 покрајина, укључујући и Морелос на челу са [[Емилијано Запата|Емилијаном Запатом]]. До 21. маја су се водиле водиле борбе против Дијазових снага и упоредо су вршени преговори. 21. маја су револуционари побједили у кључној бици за Сијудад Жуарез и потписали примирје са Дијазовом владом. Дијаз се повукао са власти 25. маја а Мадеро је тријумфално ушао у [[Мексико Сити]] 7. јуна. Ипак, власт је испрва препустио свом колеги Франсиско Леону де ла Бари, што је дало времена његовим противницима да се организују. Власт коначно преузима у новембру исте године.
По доласку на власт Мадеро је тежио да постигне споразум са Дијазовим пратиоцима због чега је био жестоко критикован од остатка револуционара, поготово од стране Запате. Доласком на власт је укинуо дугогодишњу цензуру штампи што се показало као мач са двије оштрице, јер су га новинари жестоко критиковали у многим аспектима, поготово због крвавог обрачунавања са свима који су се побунили против нове владе.<ref>Heribert von Feilitzsch, ''In Plain Sight: Felix A. Sommerfeld, Spymaster in Mexico, 1908 to 1914, Henselstone Verlag LLC, (2012
Франсиско Мадеро је остао упамћен као човјек који је представљао икону једне револуције али је на крају уништен од стране исте, дјелимично својом кривицом.
| |||