Википедија

Хронологија геноцида над Србима у Другом свјетском рату — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 14:
 
[[14. април]]. [[Мађарска|Мађарски]] фашисти хапсе и убијају 500 [[Срби|Срба]] и [[Јевреји|Јевреја]] у [[Војводина|Војводини]] са бајонетама.
<ref name=autogenerated4>{{harvnbsfn|Lituchy|2006|ppp=xxxiXXXI}}</ref>
 
[[16. април]]. Анте Павелић долази у Загреб и постаје вођа („поглавник“) „НДХ“. Њега поздрављају високи службеници, бирократи и [[католичка црква|црквена]] лица, заједно са [[Алојзије Степинац|надбискупом Степинцем]], вођом [[католичка црква|католичке цркве]] у [[Независна Држава Хрватска|Хрватској]].
Ред 52:
До краја рата убијено је на најсвирепије начине 75.000-85.000 људи у логору Стара Градишка.
 
[[23. мај]]. Њемачке окупационе власти у Србији доносе [[расни закони|расне законе]] против Јевреја и Рома.{{sfn|Lituchy|2006|p=XXXI}}
<ref name=autogenerated4 />
 
[[27. мај]]. Усташки заповједник Западне Босне, [[Виктор Гутић]] хапси православног [[Платон Бањалучки|епископа бањалучког Платона]]. Његова брада је одсјечена ножем, његово тијело искасапљено, а затим запаљено. Укупно у рату је убијен 131 високи [[свештеник]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] (СПЦ) од стране усташа, а још 60 у борбама.
Линија 105 ⟶ 104:
<ref name="PavelicPapers"/>
 
[[29. јул]]. Масакри на више мјеста. [[Масакр у глинској цркви|Покољ у цркви]] у мјесту [[Глина]], Банија, гдје је убијено 1764 људи.<ref>Покољ Срба у глинској православној цркви (садржи поименични попис жртава) — Милка Љубичић и Милан Буњац, Глина 1995</ref> У Глини су људи нагурани у православну цркву, избодени ножевима, а преживјели су потом спаљени заједно са црквом.<ref name="PavelicPapers"/> На Кордун је стигао усташки заповједник Божидар Церовски из Загреба. Скупљено је 3000 Срба из мјеста [[Крњак]], [[Крстиња]], [[Широка Ријека]], [[Слуњ]] и [[Раковица (Хрватска)|Раковица]]. Одведени су до сеоског млина у селу Павковићи и сви су масакрирани.<ref name="KatolickiHolokaust5"/> У [[Ливно|Ливну]] 160 Срба убијено, у [[Грачац (Лика)|Грачацу]], Лика, 500 убијених.{{sfn|Lituchy|2006|ppp=xxxviXXXVI}}
 
29. јул - [[30. јул]]. Кордун - [[Лика]] - [[Горски котар|Горски Котар]]. У координираним акцијама хапшења за котар Слуњ, похапшено је у општини Примишље 173, у општини Слуњ 38, у општини Раковица и Дрежник 27, у општини Цетинград 141, у општини Вељун 27 људи - укупно 601. Убијени су на стратиштима на локацијама Мехино стање, Оштарнски Станови, Близница, Лађевачки Јелик, Табориште, Клек код Огулина и другдје.<ref>Prva godina Narodnooslobodilačkog rata na području Karlovca, Korduna, Gline, Like, Gorskog Kotara, Pokuplja i Žumberka, Zbornik 3, Historijski Arhiv u Karlovcu, Karlovac (1971). стр. 449.</ref>
Линија 163 ⟶ 162:
<ref name="KatolickiHolokaust4"/>
 
[[16. септембар]]. [[Адолф Хитлер]] издаје наређење да за сваког убијеног њемачког војника у Србији мора бити убијено 50-100 талаца. Њемачка команда у Србији то подиже на 100 за сваког убијеног, и 50 за сваког рањеног њемачког војника.{{sfn|Lituchy|2006|p=XXXII}}
<ref name=autogenerated1>{{harvnb|Lituchy|2006|pp=xxxii}}</ref>
 
Октобар. Логор Јасеновац, подлогор Крапје. Убијено 4000 људи.
<ref name="KatolickiHolokaust4"/>
 
[[17. октобар]]. У [[Краљево|Краљеву]] Нијемци убијају 1755 људи (види [[Масакр у Краљеву|Краљевачки октобар]]).{{sfn|Lituchy|2006|p=XXXII}}
<ref name=autogenerated1 />
 
[[20. октобар]] и [[21. октобар]]. У [[Крагујевац|Крагујевцу]], нијемци убијају 2800 људи под изговором одмазде за своје убијене војнике (10 мртвих и 26 рањених). Овај злочин је познат под именом [[Масакр у Крагујевцу|Крагујевачки октобар]].
 
[[28. октобар]]. Почиње са радом [[Логор Сајмиште]] у [[Земун]]у, на њемачком -{Semlin Judenlager}-.
У току рата до јула 1944. је убијено око 47 000 затвореника или послато на стријељање у [[Јајинци|Јајинце]].<ref name=autogenerated2>{{harvnbsfn|Lituchy|2006|ppp=xxxiiiXXXIII}}</ref>
Већина жртава логора су били Срби, око 9000 Јевреји, и неутврђен број Роми.<ref name{{sfn|Lituchy|2006|p=autogenerated2 />XXXIII}}
Укупно је око 200.000 људи прошло кроз логор.
 
Линија 197 ⟶ 194:
 
[[21. јануар]] - [[23. јануар]]. [[Рација у јужној Бачкој|Новосадска рација]]. Масовна убиства Срба и Јевреја од мађарских фашиста у [[Нови Сад|Новом Саду]] од 21. до 23. јануара. За три дана рације у водама Дунава је нестало преко 1300 Новосађана.
Само 23. јануара, убијено је 550 Јевреја и 292 Срба.<ref name{{sfn|Lituchy|2006|p=autogenerated4 />XXXI}}
 
[[7. фебруар]]. [[Масакр у Дракулићу]].
Линија 214 ⟶ 211:
[[26. април]]. У православној цркви Свете Петке у Коларићу ([[Војнић]]), усташе убијају и пале 103 српска цивила, од којих четворо дјеце.<ref>Ломаче, Миле Дакић, Београд. {{page|year=2008|isbn=978-86-7824-043-0|pages=}}, COBISS.SR-ID 147807756</ref>
 
Мај. SS-Standartenfuhrer Емануел Шафер (-{Emanuel Schafer}-) шаље поруку у Берлин: „-{Serbien ist Judenfrei}-“ (Србија је чиста од Јевреја). Од 18000 Јевреја у Србији, убијено је 16500 до краја рата.{{sfn|Lituchy|2006|p=XXXIII}}
<ref name=autogenerated2 />
 
[[9. мај]]. Надбискуп Алојзије Степинац се враћа из 12-дневне посјете [[Ватикан]]у. Амбасадор „НДХ“ у Ватикану пише у свом извјештају да је Степинац „У доброј форми и има борбено расположење према свим непријатељима државе! Поднио је светом оцу штампани репорт на 9 страница. Показао га је и мени и потврђујем да прати наше гледиште. У нападима на Србе, четнике и комунисте, пронашао је ствари да каже на које ја чак нисам ни помислио.“
Линија 297 ⟶ 293:
[[22. април]]. „[[Балканско ратно ваздухопловство]]“ састављено од [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]]-а и [[УСАФ]]-а у Италији напада Загреб. Степинац осуђује бомбардовање као „ударац у живо тијело хрватског народа.“ <ref name="PavelicPapers"/>
 
Јул. [[Логор Сајмиште]] у [[Земун]]у је напуштен од усташа, које су га преузеле од Нијемаца у мају 1944. У току рата је убијено око 47.000 затвореника или послато на стријељање у [[Јајинци|Јајинце]].<ref name{{sfn|Lituchy|2006|p=autogenerated2 />XXXIII}}
Већина жртава логора су били Срби, око 9000 Јевреји, и неутврђен број Роми. Укупно је 200.000 људи прошло кроз логор.
 
Линија 380 ⟶ 376:
* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Jasenovac na sudu: Suđenje Dinku Šakiću|year=2001|location=Beograd|publisher=Muzej žrtava genocida, Stručna knjiga|url=https://books.google.rs/books?id=XrAzAAAAMAAJ}}
* {{cite book|ref= harv|last=Мирковић|first=Јован|title=Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – photomonograph |publisher=Свет књиге, Београд|year=2014|isbn=978-86-7396-465-2 |url = http://svetknjige.net/book.php?var=525 |ref=harv}}
* {{Cite book |ref= harv|editor-last=Lituchy|editor-first=Barry M.|title=Jasenovac and the Holocaust in Yugoslavia: analysesAnalyses and survivorSurvivor testimoniesTestimonies|urlyear=2006|location=New York|publisher=Jasenovac Research Institute|url=https://books.google.com/books?id=lvAhAQAAIAAJ|year=2006|publisher=Jasenovac Research Institute|isbn=978-0-9753432-0-3}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Phayer|first=Michael|authorlink=Мајкл Фејер|title=The Catholic Church and the Holocaust, 1930–1965|year=2000|location=Bloomington and Indianapolis|publisher=Indiana University Press|url=https://books.google.rs/books?id=aZTD96Upq9AC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Phayer|first=Michael|authorlink=Мајкл Фејер|title=Pius XII, the Holocaust, and the Cold War|year=2008|location=Bloomington and Indianapolis|publisher=Indiana University Press|url=https://books.google.rs/books?id=CgTZAAAAMAAJ}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хронологија_геноцида_над_Србима_у_Другом_свјетском_рату”