Тома Словен — разлика између измена

Крајем владавине Лава -{V}-, Тома је у [[Мала Азија|Малој Азији]] подигао устанак, прогласивши се за цара. Главни повод за избијање побуне, било је безобзирно одузимање сеоских имања и претварање слободних сељака у зависне [[кмет]]ове ([[парик]]е)<ref name="ЕЛМЗИ">Енциклопедијски лексикон - Мозаик знања ''„5. Историја“'', [[Београд]] [[1970]]</ref>, а пришли су јој, поред Словена којих је тада било много у Малој Азији<ref name="Острогорски" />, [[Арапи|Арабљани]], [[Персијанци]], [[Јермени]], [[Грузини|Грузијци]] и други [[кавкаски народи]] који су живели у том делу Византије. Током кратког временског рока, на његовој страни нашло се четири од шест малоазијских [[тема (Византија)|тема]] (само су [[Јерменија (провинција)|Јерменија]] и [[Опсикија]] остале лојалне новом цару и његовом некадашњем саборцу [[Михајло II Асен|Михајлу]] -{II}-), док га је [[антиохијска православна црква|антиохијски патријарх]] овенчао за цара, уз подршку [[абасиди|багдадског калифа]], који је тада владао [[Антиохија|Антиохијом]]. Захваљујући подршци теме [[Кивиреот]], Тома је имао на располагању [[Византијска флота|флоту]] којом је своје следбенике пребацио у европски део Византијског царства. Ту му се прикључује иконофилски настројено становништво и он, на челу својих снага, у [[Децембар|децембру]] [[821]]. године отпочиње [[томин устанак|опсаду Цариграда]] која је трајала више од годину дана. Међутим, неорганизоване народне масе које је предводио Тома нису успеле да пробију [[Цариградски бедеми|Цариградске бедеме]] и опсада је прекинута у [[пролеће]] [[823]]. године, услед распада покрета, али и војне интервенције бугарског хана [[Омуртаг]]а (814—831).